Ove godine došlo je do značajnih naučnih dostignuća koja bi mogla transformisati zdravstvenu zaštitu za milione ljudi širom sveta. U pregledima vodećih medicinskih časopisa, pronađeno je nekoliko perspektivnih, a ponekad i neobičnih dostignuća, od transplantacije svinjskih organa do novih tehnologija vakcina.
Jedno od najznačajnijih dostignuća je personalizovana CRISPR terapija koja je primenjena na bebu sa retkim genetskim poremećajem. Ova terapija je omogućila direktnu promenu neispravnih gena u bebinoj jetri, što je značajno poboljšalo njen kvalitet života. Iako će beba morati da bude praćena tokom života, lečenje je smanjilo njenu zavisnost od lekova i omogućilo joj da počne da hoda i dostigne druge razvojne prekretnice. Ovaj uspeh se smatra velikim probojem u primeni CRISPR tehnologije, koja bi mogla pomoći i drugim pacijentima sa genetskim poremećajima.
Napredak u tehnologiji mRNK vakcina takođe je značajan. Tokom pandemije COVID-19, mRNK vakcine su se pokazale izuzetno efikasnima, a sada se istražuju njihove primene protiv gripa, HIV-a, genetskih bolesti i raka. U nekoliko kliničkih ispitivanja, vakcine protiv HIV-a zasnovane na mRNK su pokazale obećavajuće rezultate, indukujući neutrališuća antitela koja su ključna za imunološki odgovor. Ova dostignuća otvaraju vrata novim mogućnostima za borbu protiv različitih bolesti.
U oblasti ksenotransplantacije, naučnici su napravili značajan korak napred kada su transplantirali genetski modifikovanu svinjsku jetru živom pacijentu. Ovaj pacijent, 71-godišnji muškarac sa ozbiljnim bolestima jetre, preživeo je 171 dan sa svinjskom jetrom, što pokazuje da ova vrsta organa može obavljati osnovne funkcije u ljudskom telu. Ova istraživanja bi mogla ublažiti nedostatak donacija ljudskih organa, a u poslednjim godinama, nekoliko pacijenata je primilo svinjske bubrege, pluća i srca sa sličnim rezultatima.
Naučnici u Velikoj Britaniji su prvi put koristili živo ljudsko moždano tkivo za proučavanje demencije. Ova metoda omogućava direktno posmatranje kako toksični protein amiloid beta utiče na veze između moždanih ćelija. Mogućnost proučavanja demencije u realnom vremenu mogla bi značajno olakšati pronalaženje efikasnih tretmana, s obzirom na to da trenutno ne postoji lek za ovu bolest.
Na kraju, istraživanja su pokazala da lekovi protiv gojaznosti i dijabetesa mogu imati pozitivne efekte i na različita druga stanja, uključujući zavisnost i psihotične poremećaje poput šizofrenije. Ovi lekovi suzbijaju gojaznost, koja je faktor rizika za mnoge zdravstvene probleme, i poboljšavaju protok krvi, što može uticati na signale nagrađivanja u mozgu. Međutim, važno je napomenuti da ovi lekovi nisu univerzalni lekovi. Na primer, danski farmaceutski gigant Novo Nordisk je nedavno saopštio da njegov lek semaglutid, koji je aktivni sastojak u Ozempiku i Vegoviju, nema uticaj na kogniciju kod ljudi sa demencijom.
Ova dostignuća ne samo da daju nadu za budućnost, već i pokazuju kako naučna istraživanja mogu doneti konkretne promene u zdravstvu. S obzirom na to da se nauka i medicina neprestano razvijaju, očekuje se da će ova otkrića otvoriti nova vrata u lečenju i prevenciji raznih bolesti, čime će se poboljšati kvalitet života mnogih ljudi širom sveta.
