Evropljani sve više odlažu roditeljstvo, a stručnjaci upozoravaju da se taj trend ne nazire da će uskoro usporiti. Prema najnovijim podacima, prosek starosti žena kada postaju majke u Evropskoj uniji iznosi 29,8 godina, što je povećanje od oko godinu dana u odnosu na prethodnu deceniju. Starost pri prvom porođaju kreće se od 24,7 godina u Moldaviji do 31,8 godina u Italiji.
Odlaganje roditeljstva ne znači nužno da ljudi odustaju od želje za decom. U zemljama kao što su Danska, Nemačka, Irska, Kipar, Holandija, Portugal, Švedska, Lihtenštajn i Norveška, gde žene najduže čekaju na decu, beleže se i visoke stope fertiliteta. Demografkinja Ester Lacađari sa Univerziteta u Beču ističe da se u suštini radi o „čekanju“, a ne o odustajanju. Idealna veličina porodice ostala je relativno nepromenjena kroz vreme, ali se menja vreme kada se deca dobijaju.
Prema njenim rečima, postoje određeni preduslovi koje ljudi smatraju važnim pre nego što postanu roditelji. Mnogi prvo žele da završe školu i postanu finansijski stabilni. Takođe, danas je potrebno više vremena da se uspostave stabilne romantične veze nego ranije. Čak i unutar Evrope, postoje značajne razlike u starosti kada žene postaju majke. U Istočnoj i Centralnoj Evropi, to je obično u srednjim do kasnim 20-im godinama, dok u Zapadnoj i Južnoj Evropi žene često čekaju do ranih 30-ih.
Iako je trend odlaganja rađanja dece prisutan širom Evrope, teško je identifikovati jedan jedini faktor koji bi objasnio ovaj fenomen. Ova promena takođe može imati zdravstvene posledice. Dok Evropljani žele da imaju decu kasnije, odlaganje roditeljstva može povećati rizik od problema sa plodnošću. To znači da, kada se osećaju spremnima za decu, možda neće biti u mogućnosti da imaju onoliko dece koliko žele. Lacađari naglašava da se „preferirani period za rađanje dece pomerio“, dok biološki procesi ostaju nepromenjeni.
Ovo objašnjava i porast tretmana plodnosti u Evropi u poslednjim godinama. U 2021. godini sprovedeno je više od 1,1 miliona ciklusa tretmana u skoro 1.400 klinika. Međutim, ovi tretmani su često skupi i emotivno zahtevni, a u nekim zemljama nisu dostupni pojedincima, istopolnim parovima ili drugim grupama.
Širom Evrope, demografske promene su očigledne. Mnoge žene su izložene pritiscima društva da postanu majke, ali se istovremeno suočavaju sa izazovima kao što su ekonomska nesigurnost, karijera i lična dostignuća. Ove prepreke mogu učiniti da odlažu porodične planove, iako ne gube želju za roditeljstvom.
U isto vreme, vlade nekih evropskih zemalja pokušavaju da podstaknu rađanje dece kroz različite politike, kao što su finansijske olakšice i podrška roditeljima. Međutim, uspeh ovih inicijativa varira, a mnogi parovi i dalje osećaju da je osnivanje porodice komplikovaniji proces nego što je to nekad bilo.
Statistika pokazuje da se roditeljstvo u Evropi sve više odlaže, ali to ne znači da će se trend smanjivati. Nove generacije su svesne izazova koje donosi roditeljstvo i često se pitaju da li su spremne za takve obaveze. U tom smislu, važno je stvoriti društveno okruženje koje podržava porodice i olakšava proces donošenja odluka o roditeljstvu. U suprotnom, možemo očekivati da će se ovaj trend nastaviti, što može imati dugoročne posledice po demografske strukture i društvo u celini.
