Evropska unija i Srbija nastavljaju da jačaju svoje veze, a jedan od načina na koji Srbija može da doprinese je kroz poljoprivredne kulture koje ispunjavaju sve strože evropske standarde. U tom kontekstu, zova se nameće kao biljka koja može doneti značajne koristi domaćim poljoprivrednicima, zahvaljujući sve većoj potražnji za njenim proizvodima na evropskom tržištu.
Zova, poznata po svojim plodovima i cvetovima, sve više postaje predmet interesa kako u prehrambenoj, tako i u farmaceutskoj industriji. Interesovanje za proizvode od zove raste ne samo u Srbiji, već i širom Evropske unije, što otvara nove mogućnosti za domaće poljoprivrednike. Ova biljka se lako uzgaja, zahteva malo ulaganja, a može doneti značajan prinos, što je čini idealnom za širu upotrebu u poljoprivredi.
U Srbiji, posebno u severnoj Vojvodini, zova se uzgaja na peskovitim zemljištima, a najuspešnija sorta je „hazberg“, koja potiče iz zapadne Evrope. Uzgajivači zove beleže prinos od 10 do 12 tona po hektaru, a prodaja može doneti više od 500.000 dinara po hektaru. Jene Šerfeze, jedan od poznatih uzgajivača zove iz Horgoša, ističe da se prinos lako može udvostručiti uz pravilnu negu i povoljne klimatske uslove.
Zova se odlikuje visokom otpornošću na bolesti, što omogućava gotovo organsku proizvodnju bez potrebe za hemijskim tretmanima. Ovo čini zovu privlačnom za ekološke poljoprivrednike. Njena berba je jednostavna, a orezivanje se obavlja tokom novembra, što dodatno smanjuje troškove proizvodnje. Na tržištu je potražnja za zovom sve veća, a otkupljivači su zainteresovani čak i za njene cvetove, ali voćari čekaju berbu plodova, koja donosi veće prihode.
Zova se koristi u različite svrhe, od proizvodnje džemova, rakije, čajeva, do farmaceutskih proizvoda. Profesor Vladislav Ognjanov sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu naglašava da svaki deo zove ima hranljivu ili farmaceutsku vrednost. U Bačkim vinogradima se proizvodi specijaliteti od zove, kao što su porto vina koja ne mogu bez ovog ploda.
Zahvaljujući sve većem interesovanju za prirodne i organske proizvode u Evropi, zova bi mogla postati ključna kultura za domaće poljoprivrednike. Sa rastućom potražnjom u zemljama EU, Srbija ima priliku da iskoristi svoje resurse i poveća izvoz poljoprivrednih proizvoda. Ulaganja su minimalna, a potencijalna zarada velika, što ovu kulturu čini privlačnom za mnoge poljoprivrednike.
Kako se Srbija sve više približava EU, ovakve kulture će igrati ključnu ulogu u modernizaciji i unapređenju domaće poljoprivrede. Osim što donose ekonomske koristi, one takođe doprinose očuvanju životne sredine i održivom razvoju, što je sve važnije na globalnom nivou.
U svetlu ovih informacija, jasna je potreba za edukacijom i podrškom poljoprivrednicima kako bi se unapredila proizvodnja zove i drugih potencijalno profitabilnih kultura. Sa pravim pristupom i strategijama, Srbija može postati značajan igrač na evropskom tržištu, koristeći svoje prirodne resurse na održiv način.
Zova, sa svojom bogatom upotrebnom vrednošću, može postati simbol ovog novog trenda u srpskoj poljoprivredi. Poljoprivrednici, naučnici i institucije trebaju da rade zajednički kako bi maksimalno iskoristili potencijal koji ova biljka nudi, čime bi se osigurala bolja budućnost za domaću poljoprivredu.
