Psihoterapeut Nevena Čalovska je danas govorila o dubokim emotivnim posledicama koje nasilje ima na decu. Bez obzira na to da li su direktne žrtve ili svedoci nasilja, deca doživljavaju emocionalnu patnju koja može izazvati anksioznost, pa čak i ostaviti trajne posledice. Čalovska je naglasila da deca, kao što su mala bića, često nemaju razvijene kognitivne i verbalne sposobnosti da opišu ono što doživljavaju, niti imaju adekvatne socijalne kontekste u kojima bi to mogla da podele.
Prema njenim rečima, nasilje se najčešće dešava unutar porodičnog doma, što dodatno komplikuje situaciju, jer deca često ne mogu da se oslobode takvog okruženja. Čalovska je ukazala na to da je važno prepoznati simptome emocionalnih problema kod dece koja su izložena nasilju, kako bi im se pružila pravovremena pomoć i podrška.
Psihološki uticaji nasilja na decu su višeslojni. Pored anksioznosti, deca mogu razviti i različite oblike depresije, problema sa samopouzdanjem, kao i poteškoća u socijalizaciji. Često se dešava da deca koja su izložena nasilju imaju poteškoće u školi, mogu imati problema sa koncentracijom, a takođe se može primetiti i povlačenje od vršnjaka. Ovi problemi mogu trajati i u odraslom dobu, što ukazuje na potrebu za hitnom intervencijom.
U razgovoru sa Tanjugom, Čalovska je istakla i potrebu za edukacijom roditelja i učitelja o važnosti prepoznavanja znakova nasilja, kako bi mogli pravovremeno da reaguju. Edukacija o emocionalnom zdravlju dece i načinima kako da se prepozna i reaguje na nasilje može biti ključna u smanjenju broja slučajeva nasilja unutar porodice.
Jedna od važnih tema koju je Čalovska spomenula je i stigma koja često prati decu koja su doživela nasilje. Mnogi roditelji se stide ili se plaše da potraže pomoć, misleći da će to negativno uticati na njihov ugled ili porodičnu dinamiku. Ova stigma može dodatno otežati situaciju za decu, koja se često osećaju izolovano i bez podrške.
Psihoterapeut je preporučila da se razviju programi podrške za decu i porodice koje su doživele nasilje, kao i da se promoviše otvorena komunikacija unutar porodice. Deca treba da osećaju da mogu da podele svoja osećanja i iskustva bez straha od osude ili odbacivanja. Takođe, važno je uključiti stručnjake iz oblasti mentalnog zdravlja koji mogu pružiti potrebnu podršku i terapiju.
Uprkos izazovima, postoje i pozitivni primeri i inicijative koje se bore protiv nasilja nad decom. Organizacije i nevladine grupe širom Srbije rade na osvještavanju javnosti i pružanju resursa porodicama u potrebi. Ove organizacije često nude radionice, savete i podršku, kako bi pomogle deci da se nose sa traumama koje su doživele.
U zaključku, Nevena Čalovska je naglasila da je ključno raditi na prevenciji nasilja i pružiti adekvatnu podršku deci i porodicama koje su pogođene ovim problemom. Zajednica, školski sistem i zdravstveni radnici moraju se udružiti kako bi stvorili sigurnije okruženje za decu i omogućili im da se razvijaju bez straha i patnje. Samo kroz zajednički trud možemo stvoriti bolje uslove za odrastanje naše dece.
