Kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen je 9. oktobra 1934. godine u Marseju, tokom posete Francuskoj. Atentat je izvršen od strane Vlade Černozemskog, člana Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije (VMRO), koji je ispalio četiri metka. U ovom incidentu ranjen je i francuski ministar inostranih poslova, Luj Bartu, koji je kasnije preminuo usled nedovoljne medicinske pomoći. Prema zvaničnoj verziji, u atentatu su takođe učestvovale i ustaše, što dodatno komplikuje okolnosti ovog događaja.
Međutim, nedavno je na društvenim mrežama objavljen snimak koji pruža novu perspektivu na ovu temu i sugeriše da bi iza atentata mogla stajati Komunistička partija. Ova teorija postavlja pitanje ko sve stoji iza atentata i koja je uloga pojedinih organizacija u ovom tragičnom događaju. U Marseju su, prema novim saznanjima, bili prisutni ne samo izvršioci, već i ključni članovi VMRO koji su delovali u saradnji sa ustašama, kao što su Vančo Mihajlov i Ante Pavelić. U tom trenutku, dok je ubijanje kralja i ministra Bartua bilo u toku, izveštaji govore da je u blizini bio i „pun kamion“ komunista koji su pevali „Marseljezu“.
Ova nova teorija sugeriše da su između dva svetska rata postojale tri zabranjene organizacije: Komunistička partija Jugoslavije, ustaški pokret i VMRO, koje su sve bile označene kao terorističke. Ovaj narativ je postao viralan na društvenim mrežama i postavlja dodatna pitanja o složenosti političkih odnosa u tom periodu.
Kralj Aleksandar je 1920. godine doneo Obznanu, dekret kojim je zabranjena Komunistička partija Jugoslavije. Ovaj potez, kako se kasnije procenjivalo, stvorio je „vlastitog grobara“ za monarhiju, jer je KPJ uspela da preživi teror, hapšenja i ubistva svojih članova te na kraju izađe još jača. Očigledno je da su neki članovi Komunističke partije bili uključeni u zavere protiv monarhije i vlade, iako nisu direktno pomenuti kao učesnici u ubistvu kralja.
U isto vreme, politička situacija u Jugoslaviji bila je veoma napeta, sa sukobima između različitih političkih frakcija. Monarhija se suočavala sa sve većim otporom, a kralj Aleksandar je pokušavao da konsoliduje vlast i spreči jačanje opozicije. U tom kontekstu, atentat na kralja predstavljao je kulminaciju političkih tenzija koje su postojale u zemlji.
Uprkos zvaničnoj verziji događaja, nova istraživanja i teorije koje se pojavljuju u javnosti sugerišu da je atentat mogao biti deo šireg političkog plana koji je uključivao različite frakcije. Mnoge od ovih teorija ostaju kontroverzne, ali ukazuju na to koliko je kompleksna bila politička situacija u Jugoslaviji u to vreme.
Kralj Aleksandar je bio ključna figura u formiranju Kraljevine SHS, a njegov atentat je označio prekretnicu u njenoj istoriji. Njegova smrt dovela je do promene vlasti i političkih previranja koja su imala dugoročne posledice po region.
Sve ove činjenice ukazuju na to da je atentat na kralja Aleksandra I Karađorđevića bio složen događaj sa mnogim učesnicima i motivima. Iako su zvanične verzije ukazivale na VMRO i ustaše kao glavne krivce, nova istraživanja sugerišu da je u pozadini mogla stajati i Komunistička partija, što dodatno komplikuje razumevanje ovog tragičnog događaja u istoriji Srbije i Jugoslavije. Kroz analizu događaja iz različitih perspektiva, možemo bolje razumeti složenost političkih odnosa i borbi za vlast koje su obeležile ovo turbulentno vreme.
