Kinolog Goran Šarenac ističe da je odgovornost za incident koji se dogodio u kafiću u beogradskom naselju Mirijevo na menadžmentu lokala, ali i na roditeljima napadnutog trogodišnjeg deteta. Ova situacija je izazvala veliku pažnju javnosti, a postavlja se pitanje da li je bezbedno i dozvoljeno da se lutalica pušta u ugostiteljski objekat, čak i ako je reč o pružanju skloništa od hladnoće.
Šarenac objašnjava da je menadžment kafića možda imao najbolje namere kada je pustio psa lutalicu u lokal. Međutim, s tim puštanjem dolazi i odgovornost, jer se ne može ignorisati potencijalna opasnost koju ovakav pas može predstavljati. Takođe, on ističe da roditelji snose odgovornost za ponašanje svog deteta, uključujući način na koji su mu dopustili da priđe psu.
Prema njegovim rečima, psi često doživljavaju decu kao niža bića, a situacija može postati opasna kada se pas upozna sa detetom. „To što je pas bio u dobrim odnosima sa ocem deteta ne znači da će tako reagovati i na samo dete. Način na koji se deca ponašaju—sa visokom tonacijom i brzim pokretima—može iritirati pse“, dodaje Šarenac.
Nakon incidenta, postavlja se pitanje da li roditelji napadnutog deteta imaju pravo na odštetu. Advokat Nikola Panjković navodi da roditelji imaju potpuno pravo da traže odštetu, čak i u ovakvim situacijama. „Apsolutno, odgovornost mora postojati. Ako se incident dogodio u kafiću, ne može se prebaciti odgovornost na roditelje jer su im deca prišla psu koji je bio u tom prostoru“, objašnjava advokat.
Panjković naglašava da bi roditelji mogli tužiti i grad, ako se ispostavi da je pas bio lutalica, kao i onoga ko je omogućio psu da boravi u lokalu. On takođe dodaje da se može tražiti odšteta za fizičke i duševne povrede, a iznos može varirati od 100.000 do 200.000 dinara, zavisno od stepena povreda.
Prema izjavama očeva napadnutog deteta, trogodišnje dete je povređeno kada ga je pas ujeo za lice. Otac je izrazio nameru da pokrene tužbu protiv menadžmenta kafića, smatrajući da su odgovorni za sigurnost posetilaca.
U ovom slučaju, pojavljuju se mnogi aspekti koji se moraju razmotriti. Da li je dozvoljeno puštati lutalice u ugostiteljske objekte? Kako se može obezbediti sigurnost dece u ovakvim prostorima? Šta se može učiniti da bi se sprečili slični incidenti u budućnosti?
Stručnjaci predlažu da bi ugostiteljski objekti trebali imati stroža pravila o tome ko i kakve životinje mogu boraviti u njihovim prostorijama. Uvođenje jasnih smernica i pravila o ponašanju vlasnika pasa može pomoći u sprečavanju budućih incidenata. Takođe, važno je obrazovati roditelje o potencijalnim opasnostima koje pas može predstavljati, čak i ako se čini da je prijateljski nastrojen.
U zaključku, incident u Mirijevu otvara važna pitanja o odgovornosti, bezbednosti i pravilima koja se tiču pasa u javnim prostorima. Potrebno je pronaći ravnotežu između želje za pomaganjem životinjama i zaštitom najmlađih, kako bi se osiguralo da slični incidenti ne postanu svakodnevica. Ova situacija je podstakla javnu raspravu o sigurnosti u ugostiteljstvu i naglasila potrebu za jasnijim regulativama u vezi sa životinjama u javnim prostorima.
