Azija, predvođena Kinom, sve više se udaljava od američkog dolara, što je postalo očigledno u poslednjim mesecima kada je dolar izgubio na vrednosti u odnosu na druge valute. Prema izveštajima, njegova vrednost je opala za deset procenata u 2023. godini, što izaziva zabrinutost među ekonomistima i analitičarima koji se pitaju da li je ovo početak kraja dominacije dolara kao svetske rezervne valute. U svetlu carinskih pretnji koje je uveo američki predsednik Donald Tramp, mnoge zemlje preispituju svoju zavisnost od ove valute.
S obzirom na trenutne podatke, dolar i dalje drži vodeću poziciju kao svetska rezervna valuta sa udelom od 58 procenata, dok evro, koji je na drugom mestu, ima samo 20 procenata. Međutim, udeo dolara je drastično opao u poslednjih deset godina, kada je iznosio 65 procenata, a na početku ovog veka je bio čak iznad 70 procenata. Ovaj trend dedolarizacije može da sugeriše da se svet sve više okreće alternativnim ekonomskim modelima i valutama.
Jedan od ključnih razloga za dedolarizaciju je dugoročni pad vrednosti američkog dolara. Od 1971. godine, dolar je izgubio više od 86,5 procenata svoje vrednosti, što je izazvalo nezadovoljstvo među zemljama koje proizvode naftu. Mnoge od njih se žale da dobijaju dolare koji postaju „bezvredan papir“ u vreme kada inflacija raste. Ova situacija je podstakla zemlje da preispitaju svoju zavisnost od dolara i istraže druge opcije.
S druge strane, zlato kao investicija pokazuje stabilan rast u poslednjim decenijama. Tokom 1970-ih godina, zlato je postalo sveprisutno na tržištu plemenitih metala, a njegova cena je od tada neprekidno rasla. U poređenju sa cenom pre 50 godina, zlato je sada skuplje za čak 4.900 procenata. Ovaj fenomen ukazuje na to da se zlato sve više smatra sigurnim utočištem za investitore, posebno u vremenima visoke inflacije i ekonomske nestabilnosti.
Zlato se istorijski dokazalo kao jedan od najefikasnijih instrumenata zaštite vrednosti imovine na dugi rok. Njegova vrednost ne zavisi od vladinih politika ili ekonomskih kriza, što ga čini privlačnom opcijom za investitore koji žele da očuvaju svoju imovinu. U trenutnim okolnostima, kada je inflacija u porastu, potražnja za zlatom je znatno porasla, a mnoge zemlje su počele da ga akumuliraju kao rezervu.
U svetlu ovih promena, mnoge zemlje razmatraju alternative koje bi im omogućile da smanje svoju zavisnost od dolara. U tom kontekstu, Kina je preuzela vodeću ulogu u promovisanju dedolarizacije, nudeći nove ekonomske aranžmane i trgovinske sporazume koji se ne oslanjaju na američku valutu. Ovaj trend je posebno izražen u trgovini energentima, gde se sve više koristi juan umesto dolara.
Osim Kine, i druge zemlje, uključujući Rusiju i Indiju, takođe istražuju načine za smanjenje svoje zavisnosti od dolara. Ove zemlje su počele da povećavaju svoje rezerve zlata i diversifikuju svoje devizne rezerve kako bi se zaštitile od potencijalnih ekonomskih kriza izazvanih američkim monetarnim politikama.
U zaključku, trenutna situacija na svetskim tržištima ukazuje na značajne promene u globalnom ekonomskom pejzažu. Dedolarizacija, koja se sve više manifestuje kroz gubitak vrednosti dolara i rast potražnje za zlatom, može imati dugoročne posledice po globalnu ekonomiju. Zemlje koje uspevaju da se adaptiraju na nove uslove i pronađu alternativne načine trgovine i rezervisanja vrednosti mogu imati značajnu prednost u budućnosti. U svetlu ovih dešavanja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati i kako će to uticati na globalnu ekonomiju.
