Veliki broj ljudi u Srbiji živi u iznajmljenim stanovima, što često dovodi do nesuglasica oko obaveza vezanih za popravke. U ovom kontekstu, advokat Nemanja Rodić pruža uvid u zakonske regulative koje se odnose na ovo pitanje, posebno u situacijama kada ugovor o zakupu ne definiše ko snosi troškove popravki.
Rodić ističe da se pitanje popravki može regulisati ugovorom između podstanara i vlasnika nekretnine. U tom smislu, ugovor može jasno definisati ko je odgovoran za troškove popravki — da li zakupac ili zakupodavac. “Ugovorom može da se predvidi da popravke plaća zakupac, a može da se predvidi i da ih plaća zakupodavac”, objašnjava Rodić.
U situacijama kada ugovor ne predviđa takve obaveze, pretpostavka je da vlasnik nekretnine snosi troškove popravki koje se odnose na stvari koje su u njegovom vlasništvu, posebno kada dođe do kvara usled normalnog korišćenja. Međutim, ako zakupac namerno prouzrokuje štetu, on će biti odgovoran za troškove popravki. Ovo jasno ukazuje na važnost detaljnog i preciznog ugovora koji može sprečiti nesuglasice između strana.
Pitanje popravki u iznajmljenim nekretninama takođe je regulisano Zakonom o obligacionim odnosima. Ovaj zakon definiše obaveze zakupodavca, koji je dužan da održava nekretninu u ispravnom stanju tokom trajanja zakupa. “Zakupodavac je dužan da nadoknadi zakupcu troškove koje je podstanar imao za održavanje stvari, a koje je vlasnik nekretnine bio dužan da učini”, navodi se u zakonu.
Prema zakonu, troškovi sitnih popravki koje su rezultat redovne upotrebe stvari, kao i troškovi same upotrebe, padaju na teret zakupca. Ova regulativa pruža određenu zaštitu podstanarima, ali u praksi često dolazi do problema jer mnogi zakupodavci ne žele da sklope formalne ugovore o zakupu. Razlozi za ovu zabrinutost su različiti, a jedan od glavnih je strah od mogućeg gubitka vlasništva nad nekretninom zbog prava svojine koje bi podstanar mogao da potražuje.
Advokat Lazar Borozan ranije je objasnio da strah vlasnika stanova može biti opravdan, ali je važno napomenuti da pravo svojine na osnovu održaja ne može biti ostvareno u slučaju zakupa. Ovaj pravni institut se zasniva na višegodišnjem posedu stvari, što znači da zakupac ne može steći pravo svojine nad stanom jednostavno korišćenjem. “Pravo svojine može da se stekne održajem, ali ne u slučaju zakupa stana”, zaključuje Borozan.
U praksi, podstanari se često suočavaju s izazovima u vezi s održavanjem nekretnina i odgovornostima koje izlaze iz ugovora o zakupu. Zbog toga je izuzetno važno da i podstanari i vlasnici nekretnina budu svesni svojih prava i obaveza, kao i da se potruditi da ugovori budu što jasniji i precizniji.
Osim toga, podstanari često osećaju nesigurnost zbog toga što nisu u mogućnosti da zaštite svoja prava i zbog straha od mogućih posledica. U tom smislu, savetovanje sa pravnicima ili stručnjacima može biti od velike pomoći kako bi se razjasnile sve nedoumice i osiguralo da se obaveze između strana poštuju.
U zaključku, jasno je da je pitanje popravki u iznajmljenim stanovima kompleksno i zavisi od više faktora, uključujući pojedinačne ugovore i zakonske regulative. Razumevanje prava i obaveza, kao i pravne pomoći, može pomoći u izbegavanju sukoba i osigurati da se obaveze pravilno izvršavaju.
