Prema najnovijim podacima, prevalenca rada od kuće u Evropi značajno varira, a te razlike su rezultat različitih kulturoloških i ekonomskih faktora. U Velikoj Britaniji, koja prednjači među 18 evropskih zemalja, zaposleni prosečno rade od kuće čak 1,8 dana nedeljno, što je čini drugom najvišom zemljom na globalnom nivou među 40 zemalja.
Finska se nalazi odmah iza Britanije sa prosečnih 1,7 dana, dok Nemačka beleži 1,6 dana rada od kuće nedeljno. Portugalci rade od kuće 1,5 dana, a Mađarska i Holandija beleže po 1,4 dana. Češka, Italija i Švedska imaju prosečnu stopu od 1,3 dana nedeljno, što je nešto iznad globalnog proseka od 1,2 dana. Rumunija, Španija i Austrija su na samom proseku, dok Francuska, među velikim ekonomijama, beleži najniži prosek od tačno 1 dana nedeljno.
S druge strane, Grčka se nalazi na začelju liste sa svega 0,6 dana rada od kuće nedeljno. Razlozi za ovo su raznoliki i uključuju strukturu ekonomije koja se snažno oslanja na turizam, maloprodaju i ugostiteljstvo, kao i dublje kulturološke i institucionalne faktore. Dr Dževat Giraj Aksoj, glavni ekonomista EBRD-a i profesor na King’s College Londonu, ističe da Grčka ima nisku stopu individualizma, a da su digitalna transformacija i menadžerske prakse bile nedovoljno razvijene pre pandemije, što je usporilo prelazak na rad na daljinu.
Jedan od ključnih faktora zbog kojih Britanci prednjače u radu od kuće je kulturološki individualizam. Aksoj objašnjava da su Britanci skloniji autonomnom načinu rada, što olakšava prelazak na rad od kuće. Dugi i strogi lokdauni tokom pandemije ubrzali su prihvatanje fleksibilnih modela rada, dok britanska ekonomija, koja se oslanja na uslužni sektor kao što su finansije, mediji i konsalting, pruža više mogućnosti za takav rad. Radnici u Velikoj Britaniji sada očekuju 2 do 3 dana rada od kuće nedeljno, što više nije privilegija, već standard.
Iako Finska beleži visoke stope rada od kuće, Norveška i Danska su značajno ispod, sa samo 0,9 dana nedeljno. Razlozi za to su različiti kulturološki i upravljački pristupi. Finska ima dugu tradiciju promovisanja ravnoteže između posla i privatnog života, kao i veću autonomiju na radnom mestu.
Globalni prosek dana rada od kuće opao je sa 1,6 dana nedeljno u 2022. na 1,33 dana u 2023. godini, a predviđa se da će do 2024. i 2025. doći do dodatnog manjeg pada na 1,27 dana nedeljno. Aksoj naglašava da ova stabilnost ne znači da se situacija ne menja, dodajući da su male promene i dalje moguće, posebno uz napredak tehnologije, promene u demografiji i uslove na tržištu rada.
Ovo istraživanje o radu od kuće otkriva kako se različiti faktori, uključujući kulturu, ekonomiju i strukturu tržišta rada, kombinuju kako bi oblikovali radne navike u različitim zemljama. U ovom kontekstu, Britanija se ističe kao lider, dok zemlje sa slabijim ekonomskim i kulturnim osnovama za rad na daljinu, poput Grčke, imaju značajne prepreke za povećanje stope rada od kuće.
Sa svim ovim faktorima u igri, budućnost rada od kuće u Evropi ostaje neizvesna, ali jasno je da će se trendovi i dalje razvijati s obzirom na promene u tehnologiji, demografiji i uslovima na tržištu rada.
