Reza Pahlavi, naslednik persijskog prestola, ponovo je u centru pažnje dok se protesti u Iranu intenziviraju. Njegov apel, prenet putem farsi-jezičkih satelitskih kanala i stranica u inostranstvu, poziva građane širom zemlje da izađu na ulice i pruže otpor vladajućem režimu. Pahlavi, koji već gotovo 50 godina živi u egzilu u Sjedinjenim Američkim Državama, postao je simbol otpora protiv trenutne vlasti.
Rođen 31. oktobra 1960. godine, Pahlavi je od trenutka svog rođenja bio u središtu pažnje, a njegov dolazak na svet izazvao je proslave među građanima. Njegov otac, šah Irana Mohamad Reza Pahlavi, bio je nepopularan, što je dovelo do masovnih protesta 1979. godine i pada monarhije. Reza je, neposredno pre iranske revolucije, otišao u Teksas na obuku za vojnog pilota. Kada je šah napustio Iran, Pahlavi je bio samo 18-godišnjak.
Na svoj 21. rođendan, Pahlavi je izrazio spremnost da preuzme odgovornosti kao legalni kralj Irana, ali je odložio polaganje ustavne zakletve. Njegova vizija uključuje delovanje kao „faktor nacionalnog jedinstva“, što ga čini ključnom figurom među monarhistima. Nakon smrti njegovog oca, postao je najistaknutija opoziciona figura, ali ne teži apsolutnoj monarhiji. Njegov cilj je smena trenutnog režima i organizacija referenduma kako bi građani Irana slobodno odlučili o svom političkom uređenju.
Pahlavi je postao simbol pre-Islamske Republike i najprepoznatljiviji kritičar aktuelnog režima. Nezadovoljstvo građana ekonomskim i društvenim stanjem, kao i poredjenje s vladavinom šaha, dodatno je učvrstilo njegovu poziciju. Iako su različite opozicione grupe formirane u inostranstvu, nijedna nije stekla masovnu podršku. Mojahedin-e Kalk, do sada najorganizovanija opoziciona grupa, izgubila je legitimitet zbog svojih ideoloških zahteva i saradnje sa Sadamom Huseinom.
Pahlavi je često okupljao opozicione figure, uključujući pokrete poput „Woman, Life, Freedom“ iz 2022. godine, ali su ti savezi često propadali zbog unutrašnjih nesuglasica. Ipak, njegove pozive na demonstracije podržava veliki broj Iranca koji ga vide kao vodeću opozicionu ličnost.
Njegova vizija budućnosti Irana ne uključuje povratak apsolutnoj monarhiji. Pahlavi se zalaže za tranziciju ka sistemu upravljanja zasnovanom na slobodnoj volji naroda, sa sekularnim demokratskim institucijama i poštovanjem ljudskih prava. On naglašava da bi promena trebala da bude mirna, kroz civilnu neposlušnost ili nenasilne metode, a da oblik budućeg sistema, bilo da se radi o parlamentarnoj monarhiji ili republici, treba odrediti putem referenduma.
Pahlavi takođe poziva vojne strukture, uključujući regularnu vojsku i Red Guards, da stanu uz narod. Danas, uprkos razlikama u mišljenjima o budućem političkom sistemu, mnogi protestanti vide Rezu Pahlavija kao ključnu figuru opozicije, odlažući odluke o obliku vlasti dok se trenutni režim ne promeni.
Pahlavi se suočava sa izazovima, ali njegova sposobnost da mobilizuje podršku i pozove na akciju može imati značajan uticaj na budućnost Irana. Njegova prisutnost na političkoj sceni, kao i njegov apel za nacionalno jedinstvo, i dalje igra ključnu ulogu u oblikovanju opozicionih pokreta u zemlji. Sa rastućim nezadovoljstvom građana, Pahlavi bi mogao postati centralna figura u potencijalnoj promeni vlasti u Iranu.
