Blumberg je ranije izvestio da Modžtaba upravlja investicionom imperijom, a izvori tvrde da ima pristup računima u Švajcarskoj i nekretninama u Britaniji vrednim preko 100 miliona dolara. Ovo bogatstvo održava uprkos američkim sankcijama koje su mu uvedene još 2019. godine. Modžtaba se uglavnom krije od očiju javnosti i nikada nije bio na zvaničnoj državnoj funkciji, ali se veruje da ima ogroman uticaj na iransku administraciju.
On održava izuzetno jake veze sa Islamskom revolucionarnom gardom (IRGC), najmoćnijim vojnim telom u zemlji, kao i sa paravojnim snagama Basidž. Uloga IRGC-a u iranskoj politici i društvu je od suštinske važnosti, jer se smatra da je ova organizacija ključna za očuvanje režima i sprovođenje državne politike. Osim vojne moći, IRGC ima značajan uticaj i u ekonomiji, kontrolišući brojne sektore i resurse.
Smatralo se da je jedan od ključnih uslova za funkciju vrhovnog vođe da neko bude visoko rangirani sveštenik, ali Modžtaba ne spada u tu grupu. Njegova kandidatura izazvala je mnogo kontroverzi, posebno s obzirom na to da je njegov otac, Ali Hamnei, bio vrhovni vođa pre njega. Postojale su glasine da se Hamnei protivio kandidaturi svog sina kako bi izbegao optužbe za uvođenje nasledne vlasti, što bi moglo da obesmisliti revoluciju iz 1979. godine, koja je ukinula sistem dinastije.
Ipak, Modžtaba je večeras izabran na ovu ključnu funkciju, što predstavlja značajan trenutak u iranskoj političkoj sceni. Njegov izbor dolazi u vreme kada Iran prolazi kroz ozbiljne unutrašnje i spoljne izazove, uključujući ekonomske sankcije, unutrašnje nemire i napetosti u odnosima sa Zapadom. Kako se čini, njegovo vođstvo će se oslanjati na snage koje su mu bliske, poput IRGC-a, kako bi konsolidovao vlast i obezbedio stabilnost.
Modžtaba takođe dolazi u trenutku kada se očekuje da će se Iran suočiti s promenama u regionalnoj politici, naročito u svetlu sukoba u Siriji i napetosti sa Saudijskom Arabijom i Izraelom. Njegov način vođenja politike može uticati na način na koji Iran reaguje na ove izazove, kao i na unutrašnje reforme koje će morati da sprovede kako bi zadovoljio potrebe svoje populacije.
Mnogi analitičari vide Modžtabu kao nekoga ko će nastaviti liniju svog oca, ali s naglaskom na jačanje vojnih i paravojnih struktura. Njegove veze sa IRGC-om i Basidžom mogu biti ključne za održavanje autoritarnog režima, ali isto tako mogu dovesti do veće represije prema opoziciji i neslaganju unutar zemlje.
Zbog njegovih ekonomskih veza i uticaja, Modžtaba bi mogao da igra ključnu ulogu u oblikovanju buduće ekonomske politike Irana. Njegovo bogatstvo i pristup stranim sredstvima mogu mu omogućiti da zadrži kontrolu nad ekonomskim procesima, čak i usred međunarodnih sankcija.
U svetlu svih ovih faktora, jasno je da Modžtaba dolazi na vlast u teškom trenutku za Iran. Njegova sposobnost da upravlja unutrašnjim i spoljnim pritiscima biće ključna za njegovu izdržljivost na čelu zemlje. Mnogi će pratiti njegovu politiku i odluke u narednim mesecima, kako bi videli kako će oblikovati sudbinu Irana i njegovog naroda. Njegov izbor kao vrhovnog vođe može da označi novu eru u iranskoj politici, ali i dodatne izazove koji će zahtevati veštine i mudrost u vođenju.
