U Pojasu Gaze, situacija postaje sve haotičnija dok različite palestinske frakcije, lokalne porodice i beduinski klanovi vode borbu za teritorijalnu i političku kontrolu. Dok međunarodni posrednici nastoje da uspostave privremenu vlast, vlast u Gazi se fragmentira, a svaka strana tvrdi da brani „suverenitet nad Gazom“. Ove frakcije imaju različite spoljne saveznike, uključujući Iran, Egipat, Izrael, Katar i zemlje Zapada.
Italijanski list „Il Messaggero“ opisuje trenutnu situaciju kao nastavak rata, koji je samo promenio oblik, čime su ruševine i razoreni gradovi postali novo poprište borbe za moć. U odsustvu funkcionalne vlade, Gaza se nalazi pod kontrolom privremenog kabineta od 15 tehnokrata, koji su podržani od strane Sjedinjenih Država, Egipta, Turske i Katara.
U ovom političkom vakuumu, prava vlast se rascepkava između raznih palestinskih frakcija kao što su Hamas, Islamski džihad, Narodni front za oslobođenje Palestine i Fatah, kao i među beduinskim klanovima koji su ojačali tokom sukoba. Iako je Hamas vojno oslabljen, zadržao je kontrolu nad delovima bezbednosnog aparata, dok Izrael kontroliše više od polovine teritorije Gaze.
Hamas, koji je upravljao mnogim segmentima svakodnevnog života, uključujući policiju, škole i administraciju, sada se suočava s izazovima od strane lokalnih milicija i klanova. Na severu Gaze, klanovi Dogmuš i Tarabin postali su dominantni, pri čemu je klan Dogmuš poznat po svojoj taktičkoj fleksibilnosti. U međuvremenu, vođa Narodnih snaga, Jaser Abu Šabab, zapažen je kao alternativna figura koja kontroliše teritoriju i ima međunarodne veze, ali je Hamas označava kao izdajnika.
Izrael je, prema nekim izvorima, pružio podršku klanu Al Mažid, čime se dodatno komplikuje situacija. U centralnoj Gazi, klanovi Šaviš i Al Kašk kontrolišu rute za šverc, dok su na jugu pod uticajem Abu Riše i Barake Al Masrija. Analitičari ističu da klanovi sada igraju ključnu ulogu u svakodnevnom životu, jer posreduju između porodica i obezbeđuju osnovne resurse poput goriva i hrane.
Budućnost Gaze zavisi od toga ko će kontrolisati bezbednost i raspodelu pomoći. Eksperti upozoravaju da bez jedinstvene vlasti, Pojas Gaze može postati „nova Somalija“, prostor fragmentiran između klanova i milicija, bez nade za trajni mir. U tom kontekstu, ko god preuzme vlast u ovim sektorima, upravljaće i sudbinom Gaze.
Kako se situacija razvija, čini se da se moć sve više centralizuje u rukama lokalnih milicija, dok Hamas gubi svoj nekadašnji uticaj. U svetu gde su beduinske porodice ponovo preuzele ključnu ulogu, budućnost Gaze ostaje neizvesna. Bez jasnog vođstva i stabilne vlasti, Pojas Gaze se suočava s rizikom od daljih sukoba i fragmentacije, što dodatno otežava napore za postizanje mira i stabilnosti u ovom regionu.
U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica će morati da pronađe nove načine za podršku mirnom rešenju, dok lokalne frakcije i klanovi nastavljaju da se bore za vlast, što dodatno komplikuje situaciju u Gazi. U ovom haotičnom okruženju, svaka nova borba za moć može imati dalekosežne posledice ne samo za lokalno stanovništvo već i za širi region.
