Zatvaranje Ormuskog moreuza, usled sukoba između Irana, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela, stvorilo je iluziju potpunog prekida jedne od najvažnijih energetskih arterija sveta. Ipak, analize pokazuju da moreuz nije potpuno zatvoren, već je pod strožom kontrolom. Prema pomorskim analitičarima, Iran je uspeo da održi izvoz svoje sirove nafte na skoro istom nivou kao pre sukoba, sa oko 1,2 miliona barela dnevno, što je blagi pad u odnosu na prethodnih 1,5 miliona. Iranska nafta čini gotovo tri četvrtine prometa iz Persijskog zaliva od početka marta.
U međuvremenu, druge zemlje u regionu beleže drastičan pad izvoza nafte, koji je pao na samo tri odsto predratnog nivoa, odnosno na oko 400.000 barela dnevno, u poređenju sa 14 miliona pre sukoba. Ova situacija pokazuje da je Iran, uprkos sukobu, preuzeo dominantnu kontrolu nad energetskim tokovima iz regiona.
Zatvaranje moreuza nije apsolutno, već je politički i strateški filtrirano. Kroz moreuz prolazi manji broj brodova, uglavnom onih povezanih sa državama koje Iran smatra „prijateljskim“. Između 1. i 15. marta, kroz moreuz je prošlo najmanje 89 brodova, uključujući 16 naftnih tankera, što je drastično manje u odnosu na uobičajenih 100 do 135 brodova dnevno pre sukoba. Analize pokazuju da brodovi koji uspevaju da prođu često koriste rute kroz iranske teritorijalne vode i imaju prethodne veze sa iranskim lukama. Mnogi od njih pripadaju „tamnoj floti“, koja funkcioniše izvan zapadnih sankcija.
Zvanična poruka Teherana potvrđuje ovu strategiju. Iranski ministar spoljnih poslova je naglasio da moreuz nije zatvoren za sve, već isključivo za „neprijateljske“ države i njihove saveznike. Time Ormuski moreuz funkcioniše kao selektivni prolaz pod političkom kontrolom.
Iran izlazi kao ključni dobitnik krize. Iako je pod pritiskom, uspeva da očuva izvoz i istovremeno ograniči konkurenciju, podižući cenu energenata na globalnom tržištu. Kontrola nad moreuzom postaje moćan instrument ekonomskog i političkog uticaja.
Države koje nisu zavisne od ovog pravca, poput Sjedinjenih Američkih Država, Norveške i Rusije, profitiraju od rasta cena nafte i gasa. Sa smanjenom ponudom iz Persijskog zaliva, njihovi energenti postaju traženiji, omogućavajući im veće prihode i jaču poziciju na tržištu.
Nasuprot tome, najveći gubitnici su zemlje koje zavise od stabilnog uvoza energije, kao što su Evropska unija i veliki industrijski potrošači u Aziji. Suočavaju se sa rastom cena i neizvesnošću u snabdevanju. Dok pojedine države poput Kine i Indije mogu imati ograničen pristup kroz „odobrene“ kanale, globalno tržište ostaje pod velikim pritiskom.
Bezbednosni rizici su dodatna zabrinutost, s obzirom na upozorenja zapadnih zvaničnika o mogućim miniranjima moreuza i napadima na brodove. Vojne operacije u blizini moreuza dodatno pojačavaju tenzije i rizik od šireg sukoba.
Ako bi se ovakvo stanje nastavilo mesecima, posledice bi bile ozbiljnije od trenutnog šoka. Tržište energije bi ušlo u fazu dugotrajne nestabilnosti, a visoke cene nafte i gasa postale bi nova realnost. Evropska unija bi se suočila sa dodatnim pritiskom na industriju, mogućim smanjenjem proizvodnje i rastom recesionih rizika, dok bi inflacija ostala visoka.
Sjedinjene Američke Države i drugi izvoznici dodatno bi učvrstili svoju poziciju na globalnom tržištu, dok bi Rusija mogla da profitira od povećanih prihoda od energenata. Ukoliko Kina i Indija nastave da imaju pristup energentima kroz selektivne kanale, mogle bi obezbediti stabilnije snabdevanje u odnosu na Zapad, čime bi dodatno ojačale svoju ekonomsku poziciju.
Za Iran, produžena kriza bi značila nastavak strategije kontrole, uz mogućnost dodatne monetizacije prolaza kroz moreuz. Međutim, dugotrajna blokada nosi rizik od pogoršanja bezbednosne situacije, što bi moglo izazvati potpuni prekid saobraćaja i energetski šok bez presedana.
Ova situacija ukazuje na duboke promene u načinu funkcionisanja globalnog tržišta energije. Ormuski moreuz više nije samo prolaz, već instrument kontrole, gde Iran odlučuje ko dobija energiju, a ko ostaje bez nje, čime energija postaje sredstvo političkog pritiska.
