Mandat predsednice tzv. države Kosovo, Vjose Osmani, ističe 4. aprila, a Ustav nalaže da novi predsednik ili predsednica mora biti izabran 30 dana pre isteka tog roka, što znači da je ostalo još dve nedelje do kraja njenog mandata. U ovom trenutku, nije poznato ko će biti novi kandidat ili kandidatkinja, što postavlja pitanje mogućih političkih blokada na Kosovu i Metohiji.
Predsednik samoproglašenog Kosova se bira u parlamentu, a za izbor je potrebna dvotrećinska većina, odnosno glasovi 80 poslanika u prva dva kruga. U trećem krugu, dovoljan je 61 glas, ali uz kvorum od 80 prisutnih na sednici. To znači da je za uspešan izbor potrebna široka podrška unutar parlamenta.
Analitičar Betim Osmani je naglasio važnost da svaka stranka, uključujući opoziciju, predstavi svoje kandidate. On smatra da bi trebalo da se organizuje više kandidata i da pobednik bude izabran na osnovu većine glasova, što bi omogućilo da novi lider vodi društvo.
Da bi neko postao kandidat za predsednika, potrebni su potpisi najmanje 30 poslanika. Vjosa Osmani je već izrazila želju za drugim mandatom, smatrajući da ga je zaslužila. Međutim, neki analitičari upozoravaju da bi njeno imenovanje moglo izazvati probleme, s obzirom na to da opozicija verovatno neće pružiti potrebnu podršku.
U ovom trenutku, Aljbin Kurti i njegov Pokret Samoopredeljenje, kao najveća parlamentarna stranka, još uvek nisu započeli javne razgovore sa opozicionim partijama. Njihovo prisustvo u parlamentu se smanjilo na 66 glasova, što je daleko od potrebne većine. Potrebno je još 14 glasova kako bi se obezbedila stabilnost vlade.
Ljumir Abdidžiku iz Demokratskog saveza Kosova naglašava potrebu za političkom komunikacijom unutar spektra. On je spreman da razgovara sa svim političkim stranama kako bi se postigao konsenzus oko novog predsednika, koji bi mogao da predstavlja nacionalno jedinstvo.
U javnosti se spekuliše da bi Ramuš Haradinaj mogao biti kandidat za predsednika, s obzirom na to da je nedavno podneo ostavku na mesto predsednika svoje stranke. Jedan od zahteva za kandidaturu je da osoba ne bude član nijedne stranke.
Besnik Tahiri iz Alijanse za budućnost Kosova naglašava da je Haradinaj bio razmatran kao kandidat, ali da se o tome još nije razgovaralo na stranačkom nivou. On ukazuje na to da opozicija mora biti jedinstvena kako bi se suprotstavila trenutnoj vlasti.
Vjosa Osmani, trenutna predsednica, ističe da je tokom svog mandata radila na jačanju pozicije Prištine na međunarodnoj sceni. Ona tvrdi da je radila dan i noć da bi Kosovo postalo prepoznatljivo. Međutim, opozicija smatra da je njen mandat bio pod uticajem Aljbina Kurtija i da će njen drugi mandat zavisiti od njegove odluke.
Stević smatra da Kurtiju neće biti lako da se odluči za novog predsednika, budući da Osmani ima dobre veze sa Sjedinjenim Američkim Državama. On podseća na važnost američke podrške u izborima, kao što je bio slučaj sa Atifetom Jahjagom 2011. godine, kada je njen izbor bio rezultat američkog uticaja.
Sve ovo ukazuje na to da će izbor novog predsednika na Kosovu biti kompleksan proces, koji zahteva široku političku podršku i dijalog među strankama. U narednim nedeljama, politički pejzaž na Kosovu bi mogao da se značajno promeni, u zavisnosti od toga kako se razvijaju pregovori i ko će se na kraju kandidovati za ovo važno mesto.
