Ovo u svakom pogledu izuzetno delo, koje rasvetljava dugo i sistematski zatamnjivanu prošlost Srbije, zajednički su objavili Narodni muzej Čačak i Muzej rudničko-takovskog kraja iz Gornjeg Milanovca. Autori knjige „Usklici iskrenog oduševljenja – Efemerni spektakl i putovanje kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenović po Srbiji 1901. godine“, dr Miloš Timotijević i Aleksandar Marušić, analiziraju putovanje kraljevskog para kroz Srbiju, koje je bilo spektakularno i uspešno, ali i smrtonosno.
Kraljevski par je tokom svoje turneje imao za cilj da obnovi ugled i povrati poverenje naroda. Međutim, istoričari ukazuju na to da su zaverenici, motivisani potrebom za promenom, odlučili da ih ritualno ubiju. Knjiga otkriva kako su spektakularni elementi turneje, uključujući topovski pucanj, zvonjenje crkvenih zvona i vojne parade, stvorili atmosferu trijumfa i jedinstva između dinastije Obrenović i naroda. Ovakva okruženja su, kako autori tvrde, trebala da simbolizuju red, veličanstvenost i prosperitet, ali su u isto vreme bila i pozadina za zavere koje su se kuvale protiv kraljevskog para.
Jedan od ključnih segmenata turneje bilo je dodeljivanje odlikovanja. Kralj je dodelio ukupno 714 odlikovanja, što je uključivalo i najistaknutije članove vojne i političke elite, ali i niže redove koji su trebali da obezbede podršku šireg društva. Međutim, dodeljivanje ordena nije uvek garantovalo trajnu podršku. Među odlikovanim osobama bili su i neki od vodećih zaverenika, što ukazuje na kompleksnost političkih odnosa u tom vremenu.
Masovan odziv naroda na posetu kraljevskog para bio je značajan, a prisustvo vojnih, kulturnih i političkih elita dodatno je pojačalo simbolički značaj ovog događaja. Za mnoge prisutne, kraljevski spektakl bio je prilika da vide dinastiju Obrenović u novom svetlu, ali se ispostavilo da su to bile i poslednje godine njihove vladavine.
Autori knjige naglašavaju da su zaverenici, kao reakciju na kraljevski performans, planirali svoj „antiperformans“. Njihov cilj je bio da javno pogube kralja i kraljicu, što bi im omogućilo da simbolički unište monarhističku moć. Atentat koji se dogodio 1903. godine, kada su kralj Aleksandar i kraljica Draga ubijeni, bio je dramatičan i krvav čin koji je označio kraj dinastije Obrenović i početak nove istorije Srbije.
Dr Timotijević ukazuje na to da je atentat imao ne samo fizičke, već i simboličke posledice. Smrtnost kraljevskog para i način na koji su njihova tela tretirana nakon smrti, odražavaju brutalnost tog perioda i potrebu zaverenika da razore sve što je predstavljalo monarhiju. Njihov čin nije bio samo ubistvo; to je bila poruka o raskidu sa prošlošću i početak novog poglavlja u istoriji Srbije.
Knjiga takođe donosi živopisne opise mentaliteta i duha vremena. Kraljica Draga, koja je bila pod pritiskom da se prilagodi očekivanjima, suočila se sa mnogim ličnim izazovima, uključujući i lažne trudnoće koje su uzdrmale dinastiju. Ove lične drame dodatno su osvetlile kompleksnost njenog karaktera i situacije u kojoj se nalazila.
U zaključku, knjiga „Usklici iskrenog oduševljenja“ pruža duboki uvid u jedan od najdramatičnijih perioda srpske istorije, kada su ambicije, zablude i političke intrige oblikovale sudbinu nacije. Putovanje kralja Aleksandra i kraljice Drage kroz Srbiju 1901. godine ostaje simbol ne samo kraljevskog glamura, već i tragične sudbine koja je usledila. Ova knjiga je neophodna za razumevanje složenih odnosa moći, identiteta i istorije Srbije u 20. veku.
