Poverenica za zaštitu Brankica Janković naglasila je danas ozbiljan problem diskriminacije u zapošljavanju i na radnom mestu, koji traje godinama. Ovaj fenomen predstavlja veliku prepreku za ostvarivanje ljudskih prava i ravnopravnosti, zbog čega je ključno da poslovna zajednica zauzme stav na strani ovih vrednosti.
Ova izjava je data povodom potpisivanja „Povelje za ravnopravnost“ između Saveta evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora u Srbiji (CEBAC) i institucije Poverenika. Ova povelja ima za cilj da podstakne preduzeća da se obavežu na promovisanje ravnopravnosti i borbu protiv svih oblika diskriminacije u radnom okruženju.
Brankica Janković je istakla da se ova tema tiče svih građana, jer pravo na dostojanstven rad bez diskriminacije direktno utiče na kvalitet života pojedinaca, efikasnost poslovanja i razvoj društva u celini. Diskriminacija na radnom mestu može imati dalekosežne posledice, ne samo po pojedince koji je trpe, već i po organizacije koje gube talentovane radnike i smanjuju svoju konkurentnost na tržištu.
Ova inicijativa je deo šireg pokreta za unapređenje ljudskih prava u Srbiji i podsticanje svesti o važnosti ravnopravnosti. Uloga poslovne zajednice je ključna, jer preduzeća imaju moć da utiču na promene u društvenim normama i praksama. Kroz implementaciju politika koje podržavaju ravnopravnost, preduzeća mogu postati uzori i lideri u borbi protiv diskriminacije.
U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, diskriminacija se može manifestovati na različite načine, uključujući, ali ne ograničavajući se na, pol, etničku pripadnost, seksualnu orijentaciju i invaliditet. Statistike pokazuju da su žene i manjinske grupe često pogođene ovim problemima, što dodatno naglašava potrebu za aktivnim angažovanjem na ovom polju.
U okviru potpisivanja Povelje, predstavnici preduzeća su se obavezali da će raditi na stvaranju inkluzivnog radnog okruženja koje će omogućiti svima jednake šanse za zapošljavanje i napredovanje. Ova obaveza uključuje obrazovanje i obuku zaposlenih o važnosti ravnopravnosti, kao i usvajanje politika koje će osigurati zaštitu od diskriminacije.
Pored toga, važno je napomenuti da se borba protiv diskriminacije ne završava potpisivanjem dokumenata. Potrebna su konkretna dela i kontinuirani napori kako bi se stvorilo radno okruženje u kojem će svi radnici biti tretirani sa poštovanjem i dostojanstvom. To zahteva i proaktivno delovanje od strane vladinih institucija, kao i nevladinih organizacija koje se bave ovim pitanjima.
Osnaživanje pojedinaca koji su izloženi diskriminaciji je takođe ključno. To može uključivati pružanje pravne pomoći, kao i podršku u razvijanju veština koje će im pomoći da se bolje izbore sa izazovima na tržištu rada. Takođe, važno je da se stvori svest o pravima radnika i mogućnostima koje imaju da se bore protiv nepravde.
U zaključku, potpisivanje „Povelje za ravnopravnost“ predstavlja važan korak ka smanjenju diskriminacije u Srbiji, ali je to tek početak. Potrebno je kontinuirano raditi na podizanju svesti o ovom problemu, stvaranju inkluzivnih politika i pružanju podrške onima koji su pogođeni diskriminacijom. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti radno okruženje koje će biti pravedno i ravnopravno za sve.
