Dok se naučnici pripremaju za moguće misije na Mars, otkrivena je gljivica u Černobilju koja bi mogla igrati ključnu ulogu u ovim misijama. Ova gljivica, poznata kao Cladosporium sphaerospermum, pokazuje potencijal da koristi jonsko zračenje za proizvodnju hemijske energije. Naime, njen tamni pigment – melanin – omogućava joj da pretvara zračenje u energiju, što bi moglo biti korisno za astronaute u budućim misijama.
Istraživači su došli do saznanja da Cladosporium sphaerospermum može da raste u kontrolisanim uslovima na Međunarodnoj svemirskoj stanici, gde su vršeni eksperimenti u petri šoljama pod simuliranim kosmičkim zračenjem. Rezultati su pokazali da sloj gljivice od 1,7 milimetara može smanjiti nivo zračenja ispod petri šolje za dva procenta. Ovo otkriće je značajno jer istraživači procenjuju da bi sloj debljine od 21 centimetra mogao gotovo u potpunosti neutralisati zračenje na površini Marsa. Čak bi se i ovaj sloj mogao smanjiti na oko devet centimetara ako bi se gljivica pomešala sa marsovskim tlom.
Ova studija iz 2022. godine ističe važnost korišćenja lokalnih materijala za zaštitu astronauta od zračenja, umesto da se oslanjaju na dodatne zalihe sa Zemlje, što bi značajno smanjilo troškove i logističke izazove budućih misija. Ključni faktor za sposobnost gljivice da apsorbuje zračenje je melanin, koji se, zanimljivo, nalazi i u ljudskom telu i odgovoran je za boju kose i očiju.
Pored toga, istraživanja su pokazala da gljivice bogate melaninom brže rastu kada su izložene visokim dozama zračenja, što sugeriše da bi ove vrste mogle biti ključne za preživljavanje i zdravlje astronauta u ekstremnim uslovima svemira. Inicijativa za svemirska istraživanja Univerziteta Džordžtaun ukazuje da je zračenje jedan od ključnih izazova za slanje astronauta na dugoročne misije, a korišćenje ovih gljivica bi moglo predstavljati inovativno rešenje.
Jedan od dodatnih izazova su galaktički kosmički zraci, koji su visokoenergetske naelektrisane čestice koje dolaze izvan našeg Sunčevog sistema. Ove gljivice bi mogle pružiti zaštitu astronautima od ovih opasnosti, jer kosmički zraci mogu ozbiljno narušiti DNK i povećati rizik od bolesti poput raka.
Prema rečima istraživačice Zahide Sultanove, potrebno je razviti efikasne strategije za zaštitu astronauta, budući da su kosmički zraci jedan od ključnih problema koji se moraju rešiti pre nego što buduće misije postanu stvarnost. U svetlu ovih otkrića, Cladosporium sphaerospermum predstavlja značajan korak ka razumevanju kako se život može prilagoditi i opstati u ekstremnim uslovima svemira.
U kontekstu budućih istraživanja, ova otkrića mogu otvoriti vrata za dalja istraživanja o mogućnostima korišćenja biotehnologije u svemirskim misijama. Ove gljivice bi se mogle koristiti ne samo za zaštitu astronauta, već i za proizvodnju hrane i kiseonika, čime bi se smanjila potreba za resursima koje je potrebno transportovati sa Zemlje.
Na kraju, istraživanje Cladosporium sphaerospermum naglašava koliko je važno istraživanje prirodnih sistema i njihovih adaptacija na ekstremne uslove. Ovo znanje može biti ključno za unapređenje tehnologija i strategija koje će omogućiti ljudima da istražuju i nastane na drugim planetama, čime se otvaraju nove mogućnosti za budućnost ljudske civilizacije u svemiru.
