Nakon katastrofalnih poplava koje su 2020. godine pogodile pakistansku provinciju Sind, mnoge porodice su se suočile sa teškim ekonomskim teškoćama. U potrazi za preživljavanjem, neki su roditelji odlučili da udaju svoje maloletne ćerke, pružajući im tako priliku za novčanu nadoknadu. Ovaj fenomen, poznat kao „monsunske neveste“, postao je sve prisutniji u regionu. Među tim devojčicama je i 15-godišnja Asifa, koja je na dan svog venčanja saznala da će se udati, bez mogućnosti izbora.
Asifa, koja sada ima malo dete, podelila je svoje iskustvo sa Al Džazirom. Njen brak je bio skroman, a ona nije razumela šta brak zapravo podrazumeva. „Nisam shvatila da to znači biti sa muškarcem starijim od mene, nekim koga nisam poznavala ili izabrala,“ rekla je Asifa. Njeni roditelji, koji su izgubili sve u poplavama, nisu imali drugog izbora osim da je udaju kako bi preživeli. U ovom delu Pakistana, gotovo četvrtina devojčica se uda pre navršene 18. godine, iako je to zakonom zabranjeno.
Prošle godine, samo u jednom selu, evidentirano je 45 slučajeva dečjih brakova, uključujući devojčice i dečake mlađe od 18 godina, prema podacima nevladine organizacije Sudžag Sansar. Ova organizacija se bori protiv dečjih brakova u regionu. Osnivačica organizacije, Mašukue Birhmani, napominje da ovo nije samo pitanje tradicije, već i posledica teških uslova života koje su poplave prouzrokovale.
Zakon o dečjim brakovima u Pakistanu, usvojen 1929. godine, postavlja starosnu granicu za brak na 18 godina za dečake i 16 godina za devojčice. U aprilu 2014. godine, Sindh je usvojio Zakon o ograničenju dečjih brakova, koji je podigao minimalnu starosnu granicu na 18 godina za obe polne grupe. Ipak, uprkos zakonu, dečji brakovi su i dalje u porastu, a Birhmani smatra da je to direktno povezano sa klimatskim promenama i prirodnim katastrofama.
Prema njenim rečima, mnoge porodice su primorane da udaju svoje ćerke kao sredstvo preživljavanja, što ima ozbiljne posledice po obrazovanje, zdravlje i budućnost ovih devojčica. Monsunske kiše, koje su nekada bile spasonosne za pakistanske farmere, postale su nestabilne i destruktivne, što dodatno pogoršava situaciju u pogledu hrane i ekonomije.
Pored toga, rastuće temperature doprinose topljenju glečera na severu zemlje, što uzrokuje nabujale reke i povećava rizik od poplava. Klimatska kriza je stvorila uslove koji su doprineli fenomenu „monsunskih nevesta“, gde se devojčice udaju u mladosti kako bi porodice preživele.
Iako zvanične studije o dečjim brakovima nisu sprovedene, nevladine organizacije poput Sudžag Sansara tvrde da anegdotski dokazi ukazuju na to da ova praksa postaje sve učestalija širom zemlje. Ova situacija zahteva hitnu pažnju i akciju kako bi se zaštitila prava dece i obezbedila bolja budućnost za mlade devojke u Pakistanu.
U svetlu ovih saznanja, važno je podići svest o problemu dečjih brakova i raditi na zakonodavnim i obrazovnim reformama koje će pomoći da se okonča ova praksa. U isto vreme, neophodno je fokusirati se na ekonomske strategije koje će omogućiti porodicama da se oporave od posledica prirodnih katastrofa, kako bi se smanjila potreba za ovakvim ekstremnim merama.
