Liu Ćinghua, glavni tehnološki direktor kineske kompanije „Lonvi biosajensiz“ iz Šenžena, izneo je optimistične prognoze o budućnosti ljudskog zdravlja. Prema njegovim rečima, rezultati najnovijih istraživanja sugerišu da bi u narednim godinama moglo doći do značajnog napretka u borbi protiv raka, kao i produžetku ljudskog života do 150 godina. Ćinghua je naglasio da će za pet do deset godina „niko neće oboleti od raka“.
Ovaj optimizam se temelji na razvoju novog leka koji je pokazao izvanredne rezultate u laboratorijskim testovima. Kompanija „Lonvi biosajensiz“ tvrdi da je uspela da izoluje molekule koje su „sposobne da ubijaju zombi ćelije“, odnosno stare ćelije koje ne umiru, a koje mogu ugroziti zdravlje organizma. Uz to, kompanija je pronašla način da proizvodi kapsule sa visokim koncentracijama ovih molekula.
Izvršni direktor kompanije, Ip Zuo, poznat pod pseudonimom Ziko, opisuje ovaj lek kao „Sveti gral“ u borbi protiv starenja. Zuo smatra da bi ove pilule, u kombinaciji sa zdravim načinom života i kvalitetnom zdravstvenom negom, mogle omogućiti ljudima da žive između 100 i 120 godina.
Dejvid Furman, vanredni profesor na Institutu Bak u Kaliforniji, koji se bavi proučavanjem starenja, rekao je da kineske pilule deluju obećavajuće, ali je naglasio da je potrebno sprovesti velika klinička ispitivanja kako bi se potvrdila njihova efikasnost i sigurnost.
Kineske kompanije postale su lideri u istraživanju načina za usporavanje starenja. Njihova istraživanja se ne fokusiraju samo na ekstrakt semena grožđa, već i na druge prirodne supstance poput godži bobica, kao i na tehnologije kao što su kriogene i hiperbarične komore.
„Lonvi biosajensiz“ je razvila svoje pilule na bazi jedinjenja koje se zove procijanidin C1 (PCC1), a koje se nalazi u ekstraktu semena grožđa. Prethodna istraživanja su pokazala da PCC1 može povećati životni vek miševa za skoro 10% tako što selektivno uništava stare i senescentne ćelije, istovremeno štiteći zdrave.
Ova otkrića otvaraju nova vrata u medicini i biotehnologiji, ali i postavljaju pitanja o etici i mogućim posledicama produžavanja ljudskog života. Pitanje koje se postavlja jeste kako će društvo reagovati na mogućnost da ljudi žive znatno duže, te kako će to uticati na resurse, ekonomiju i kvalitet života.
Osim toga, važno je napomenuti da iako su rezultati laboratorijskih istraživanja obećavajući, stvarni efekti na ljudsko zdravlje i dugovečnost će se moći proceniti tek nakon što se sprovedu opsežna klinička ispitivanja. U tom smislu, neophodno je pristupiti ovim istraživanjima sa oprezom i realnim očekivanjima.
U svetu u kojem se starenje i bolesti poput raka često smatraju neizbežnim delom života, ovakva otkrića donose novu nadu i pružaju mogućnost da se promeni način na koji razmišljamo o zdravlju i starenju. Iako je teško predvideti kako će se situacija razvijati, jasno je da su istraživanja u oblasti biomedicine i tehnologije starenja na dobrom putu da promene ljudsku sudbinu.
Na kraju, ostaje da se vidi hoće li ova otkrića zaista dovesti do stvarne promene u životima ljudi i kakve će dugoročne posledice imati na naše razumevanje života, smrti i zdravlja. U svakom slučaju, optimizam koji dolazi iz Kine može biti početak jednog novog poglavlja u medicini i ljudskom razvoju.
