Kina je danas odbacila zahtev Sjedinjenih Američkih Država da se pridruži trilateralnim pregovorima o nuklearnom razoružanju sa Rusijom, nazivajući takvu inicijativu „nerazumnom i nerealnom“. Ova izjava dolazi u trenutku kada se globalna sigurnosna situacija komplikuje, a pregovori o kontroli nuklearnog naoružanja postaju sve važniji.
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova, Guo Điakun, istakao je da je ključna razlika između Kine i drugih zemalja, kao što su SAD i Rusija, u tome što Kina ne smatra da se njen nivo nuklearnog naoružanja može porediti sa njima. Ova izjava ukazuje na to da Peking ne vidi sebe kao ravnog partnera u trilateralnim razgovorima o nuklearnom razoružanju. Guo je naglasio da je strateško bezbednosno okruženje i nuklearna politika Kine „potpuno različita“ od onih koje vode SAD i Rusija.
Kina je poznata po tome što ne želi da učestvuje u trci u naoružanju sa bilo kojom zemljom, a Guo je ponovio ovu poziciju, ističući da bi države sa najvećim nuklearnim arsenalima trebalo da preuzmu odgovornost za globalno „nuklearno razoružanje“. Ova izjava ukazuje na Kinu kao odgovornu silu na međunarodnoj sceni, koja se ne želi uključiti u dodatne tenzije oko nuklearnog naoružanja.
Ova situacija postaje još komplikovanija u svetlu izjava američkog predsednika Donalda Trampa, koji je tokom sastanka sa južnokorejskim predsednikom Li Džae Mjungom, naglasio da je razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o kontroli nuklearnog naoružanja. Tramp je izrazio želju da Kina bude uključena u ovaj proces, čime je dodatno naglasio važnost denuklearizacije i sprečavanja širenja nuklearnog oružja.
Tramp je istakao da „moć nuklearnog naoružanja postaje prevelika“ i da je neophodno raditi na smanjenju tog potencijala. Ove reči ukazuju na sve veću zabrinutost u vezi sa globalnom bezbednošću i potencijalnim sukobima koji bi mogli proizaći iz dalje proliferacije nuklearnog naoružanja.
U međuvremenu, ministri spoljnih poslova Malezije su prošlog meseca izjavili da će Kina potpisati sporazum o zabrani nuklearnog oružja u jugoistočnoj Aziji čim sva dokumentacija bude spremna. Ovaj potez može se posmatrati kao znak Kine da želi da igra konstruktivniju ulogu u regionalnim pitanjima bezbednosti, ali ne po cenu svog strateškog suvereniteta i bez učešća u trilateralnim pregovorima koje predlažu SAD.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da se Kina pozicionira kao zemlja koja teži očuvanju svog strateškog interesa i sigurnosti, dok istovremeno pokušava da zadrži status odgovornog globalnog aktera. Odbacivanjem američkog poziva na trilateralne pregovore, Peking pokazuje da ne želi da bude deo mehanizma koji smatra neadekvatnim i koji ne odražava realnost međunarodne bezbednosti.
Ova situacija ukazuje na rastuće tenzije između velikih sila, pri čemu svaka strana pokušava da zaštiti svoje interese dok se suočava s izazovima globalne sigurnosti. Kina, sa svojim jedinstvenim pristupom nuklearnom naoružanju i bezbednosti, nastavlja da se distancira od američkih predloga, što može imati dugoročne posledice na međunarodne odnose i stratešku stabilnost u svetu.
Kako se situacija razvija, biće zanimljivo posmatrati kako će se ovi pregovori odvijati i da li će se pronaći zajednički jezik među velikim silama kada je reč o kontroli nuklearnog naoružanja. U svakom slučaju, jasno je da je pitanje nuklearne bezbednosti i dalje jedno od najvažnijih pitanja u savremenoj međunarodnoj politici.
