Kina je od 1. januara 2026. godine obustavila uvoz električne energije iz Rusije, što se može smatrati značajnim preokretom u ekonomskim odnosima između dve zemlje. Ovu informaciju je prvi objavio ruski list Komersant, pozivajući se na izvore koji su upoznati sa situacijom. Razlog za ovu odluku su visoke izvozne cene električne energije, koje su od početka godine prvi put premašile domaće cene u Kini, čime je uvoz iz Rusije postao ekonomski neisplativ za Peking.
Izvori navode da je malo verovatno da će se izvoz električne energije iz Rusije u Kinu obnoviti tokom 2026. godine. Ipak, dugoročni ugovor o isporuci struje, koji je potpisan 2012. godine između Moskve i Pekinga sa kineskom Državnom elektroenergetskom korporacijom, ostaje na snazi do 2037. godine. Prema ovom sporazumu, Kina je planirala da tokom čitavog trajanja ugovora dobije oko 100 milijardi kilovat-sati električne energije, što je otprilike četiri milijarde kilovat-sati godišnje.
Izvoz električne energije u Kinu realizovao je ruski energetički gigant „Inter RAO“, koji je plasirao viškove struje sa Dalekog istoka Rusije, pretežno iz hidroelektrana „RusHidra“. Iako su detalji o cijenama izvoza javnosti nedostupni, pretpostavlja se da su one povezane sa jedinstvenom cenom električne energije na Dalekom istoku, uključujući troškove prenosa do prekogranične linije Amurska–Hejhe i maržu izvoznika.
Nakon liberalizacije tržišta na Dalekom istoku, cene električne energije su počele naglo da rastu. Očekuje se da će u januaru 2026. godine dostići oko 4.300 rubalja po megavat-satu, što predstavlja povećanje od 42% u odnosu na prethodnu godinu. Ova situacija dodatno komplikuje izvoz električne energije iz Rusije, jer rastuće cene čine izvoz ekonomski neisplativim.
U kompaniji „Inter RAO“ naglašavaju da je ugovor o isporuci električne energije još uvek na snazi i da se ne razmatra njegovo raskidanje, ni sa ruske ni sa kineske strane. Istovremeno, kompanija primećuje da se potrošnja električne energije na Dalekom istoku Rusije brzo povećava, sa godišnjim rastom od oko četiri odsto, što dodatno smanjuje mogućnosti za izvoz i dovodi do ograničenja isporuka Kini.
Prema podacima, prosečan izvoz električne energije u Kinu iznosio je oko tri milijarde kilovat-sati godišnje u periodu od 2012. do 2020. godine. Ova nova situacija može imati dugoročne posledice po energetske odnose između Rusije i Kine, a može se pretpostaviti da će kineska strana preusmeriti svoje izvore snabdevanja električnom energijom na druge partnere.
U svetlu ovih promena, analitičari ukazuju na moguće izazove sa kojima će se Rusija suočiti u kontekstu svojih energetskih izvoza, posebno u svetlu sve veće potražnje na domaćem tržištu. Osim toga, očekuje se da će se situacija na globalnom energetskom tržištu dodatno promeniti, što može uticati na strategije izvoza i saradnje između Rusije i drugih zemalja.
Ova obustava uvoza električne energije iz Rusije može se smatrati delom šireg trenda u globalnim energetskim odnosima, gde se zemlje sve više trude da diversifikuju svoje snabdevanje energijom u svetlu promena na tržištu i sve većih zahteva za održivim izvorima energije. Dok se situacija razvija, biće važno pratiti kako će se odnosi između Rusije i Kine oblikovati u narednim godinama, posebno u kontekstu energetskih resursa.
