Američki predsednik Donald Tramp nedavno je izneo tvrdnju da će Kina biti znatno više pogođena novim američkim carinama od 54 odsto nego što će Sjedinjene Američke Države biti pogođene kineskim odgovorom, koji uključuje carine od 34 odsto, a koje stupaju na snagu 10. aprila. Ove izjave Tramp je podelio putem svoje društvene mreže Truth Social, naglašavajući da su se Kina i mnoge druge zemlje „ponašale loše“ prema Americi, ali da će SAD sada, kako je rekao, izaći kao pobednik u ovoj ekonomskoj revoluciji.
Tramp je istakao da se poslovanje sve više vraća u Sjedinjene Američke Države, navodeći da već postoji pet biliona dolara novih ulaganja. Iako je priznao da put do uspeha neće biti lak, veruje da će konačni rezultat biti istorijski i da će njegova strategija „Učinimo Ameriku ponovo velikom“ biti ostvarena.
U međuvremenu, Kina je formalno podnela žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) zbog novih američkih carina, tvrdeći da te mere krše pravila te organizacije i zahteva konsultacije u vezi s tim pitanjem. Sekretarijat STO je potvrdio da je primio zahtev za konsultacije od stalne misije Kine pri toj organizaciji, što označava prvu fazu formalnog rešavanja sporova.
Ako se ne pronađe rešenje u roku od 60 dana, Kina bi mogla zatražiti da o ovom slučaju presudi telo STO za rešavanje sporova smešteno u Ženevi. Ova situacija ukazuje na rastuće tenzije između dve najveće svetske ekonomije, koje se još od 2018. godine suočavaju sa trgovinskim ratom.
U petak, Kina je objavila da će uvesti dodatne carine od 34 odsto na uvoz robe iz Sjedinjenih Američkih Država, što je odgovor na američke mere. Kinesko ministarstvo finansija je takođe kritikovalo odluku Vašingtona da poveća carine na 54 odsto, naglašavajući da će takve mere imati teške posledice po ekonomiju.
Prethodnog dana, kinesko ministarstvo je pozvalo Vašington da odmah ukine najnovije carine na kineski uvoz, naglašavajući da je nastavak ovih mera štetan za bilateralne odnose i globalnu ekonomiju. Kineski zvaničnici ukazuju da su ovakve trgovinske tenzije već počele da utiču na globalne lance snabdevanja i ekonomsku stabilnost.
Trampove izjave i kineske reakcije dolaze u trenutku kada se očekuje da će trgovinski odnosi između SAD-a i Kine nastaviti da budu pod povećanim nadzorom. Oba lidera, Tramp i kineski predsednik Si Đinping, suočavaju se sa unutrašnjim pritiscima da zaštite domaću ekonomiju, dok istovremeno pokušavaju da održe međunarodne trgovinske veze.
Trampova administracija je dugo kritizirala Kinu zbog trgovinskih praksi koje smatraju nepoštenim, uključujući i provale intelektualne svojine i subvencionisanje domaćih industrija. S druge strane, Kina se brani tvrdeći da je američka politika trgovinskih carina kontraproduktivna i da će samo pogoršati situaciju.
Ova poslednja epizoda u trgovinskim odnosima između SAD-a i Kine naglašava kompleksnost i međuzavisnost globalne ekonomije, gde svaka odluka može imati dalekosežne posledice. Analitičari upozoravaju da bi dalja eskalacija trgovinskog rata mogla dovesti do destabilizacije tržišta i usporavanja globalnog ekonomskog rasta.
U svetlu ovih događaja, ostaje da se vidi kako će se situacija dalje razvijati i da li će se strane uspeti dogovoriti o rešenju koje će zadovoljiti obe strane, ili će se trgovinske tenzije nastaviti, što bi moglo imati dugoročne posledice po globalnu ekonomiju.
