Japanska kompanija Kawasaki Heavy Industries napravila je značajan korak ka održivoj energiji predstavljanjem prvog gasnog motora na svetu koji može koristiti mešavinu prirodnog gasa i 30% vodonika. Ovi inovativni motori iz serije KG su prošli rigorozna testiranja tokom 2025. godine i sada su spremni za tržište.
Revolucija koju donosi ovaj izum leži u njegovoj kompatibilnosti sa postojećom infrastrukturom. To znači da preduzeća i vlasnici starih motora mogu preći na ekološko gorivo bez potrebe za skupim izmenama u cevovodima, rezervoarima ili starim mašinama. Motori su razvijeni sa fokusom na praktičnost, omogućavajući korišćenje mešavine vodonika i prirodnog gasa bez ikakvih prilagođavanja infrastrukture. Čak i motori instalirani još 2011. godine mogu se nadograditi za ovu primenu.
Ova mogućnost predstavlja ogroman finansijski i logistički benefit, jer kompanije ne moraju kupovati nove mašine da bi smanjile emisiju štetnih gasova. Tranzicija na ekološki prihvatljiviji pogon postaje jednostavna i postepena, umesto radikalne promene koja zahteva velika ulaganja.
Bezbednost je takođe prioritet, s obzirom na lako zapaljive osobine vodonika. Kawasaki je implementirao detektore curenja na ključnim mestima, sisteme za pročišćavanje azotom koji sprečavaju slučajno paljenje i specijalne zaptivače koji smanjuju zamor metala. Ovi sistemi omogućavaju stabilnu upotrebu vodonika u kombinaciji sa prirodnim gasom, bez ugrožavanja performansi motora ili rizika po operatere.
Iako su motori spremni, infrastruktura za dopunu vodonika je još uvek u razvoju. Kawasaki gradi najveći terminal na svetu za skladištenje tečnog vodonika u Ogishimi, koji bi trebalo da postane operativan do 2030. godine. Osim kopnenih motora, kompanija testira i brodske motore na vodonik, a prve probe teretnih brodova zakazane su za proleće 2026. godine.
Međutim, ovo rešenje nije bez kompromisa. Motor ne koristi 100% vodonik, već mešavinu sa fosilnim gasom, što znači da zavisnost od fosilnih goriva i dalje postoji. Takođe, značaj ovog rešenja zavisi od načina na koji se vodonik proizvodi. Ako se vodonik dobija iz fosilnih izvora bez hvatanja CO₂, njegov ekološki efekat je ograničen. Samo vodonik dobijen iz obnovljivih izvora može se smatrati zaista „zelenim“.
Zbog toga se ovaj motor može posmatrati kao prvi korak ka energetskoj tranziciji, a ne kao konačno rešenje. Ukoliko se tehnologija pokaže uspešnom i proširi, mogla bi da posluži kao most između današnje gasne infrastrukture i budućih sistema sa većim udelom vodonika, posebno na evropskim tržištima. U automobilskom sektoru, ova inovacija više nagoveštava pravac u kojem se industrija kreće, nego što će se uskoro viđati u prodajnim salonima.
