Crna ribizla (lat. Ribes nigrum L.) je višegodišnja, listopadna biljka koja pripada porodici ogrozda (lat. Grossulariaceae). Ova biljka raste u obliku grma sa uspravnim granama, dostižući visinu od 1 do 2 metra. Listovi crne ribizle su raspoređeni na tankim peteljkama, a njihova veličina varira od 7 do 15 cm. Gornja strana listova je glatka, dok je donja strana pokrivena dlakama sa vidljivim žutim tačkama.
Cvetovi crne ribizle su sitni i pravilni, dvopolni, a skupljeni su u male grozdaste cvasti. Čaška cveta se sastoji od pet zakrivljenih duguljastih latica, dok je venčić crvenkaste boje iznutra, a žućkastozelen od spolja. Ova biljka cveta u aprilu i maju, a plodovi su okrugli, crni i sjajni, prečnika oko 1 cm, sa kiselkastim ukusom koji sazreva u junu.
Latinsko ime roda Ribes potiče od arapske reči za ogrozd, dok ime vrste nigrum (crno) ukazuje na boju plodova. Crna ribizla prirodno raste u centralnoj i istočnoj Evropi, kao i severnoj i zapadnoj Aziji. Raste u vlažnim, humusom bogatim zemljištima i obično se gaji zbog svojih ukusnih plodova, iako se u divljini retko može pronaći. Ova biljka dobro uspeva i u regionima sa oštrom klimom, a preferira polusenovita mesta, otporna je na hladnoće i mrezave.
Razmnožavanje crne ribizle najčešće se vrši reznicama (vegetativno) ili semenom (generativno) kako bi se stvorile nove sorte. Pre sadnje, preporučuje se obogaćivanje zemljišta zelenim đubrivom, jer je koren crne ribizle plitak, a teško je obrađivati zemljište ispod odraslog grma. Sadnja se obavlja u jesen ili rano proleće, a razmak između grmova treba biti od 2 do 2,5 metra. Takođe, važno je dodati sloj malča kako bi se održala vlažnost zemljišta i zaštitio plitko rastući koren.
Na jesen se preporučuje đubrenje razloženim stajnjakom ili kompostom. Redovno orezujući grmove, omogućava se plodovanje na jednogodišnjim izdancima. Nakon žetve, grane na kojima su rasli plodovi se seku neposredno iznad tla, dok se grane koje rastu prema unutra takođe uklanjaju. Crna ribizla je i dobra medonosna biljka, a na jednom hektaru može da se dobije oko 240 kg meda.
Plodovi, listovi i pupoljci crne ribizle sakupljaju se u julu. Bobice ove biljke su mnogo kiselije od crvene i bele ribizle, bogate su vitaminom C, a jedan su od najbogatijih izvora vitamina B1, B2 i K. Sadrže oko 10% šećera i 88 mg kalcijuma. Bobice se mogu jesti sirove ili prerađene u sokove, džemove, marmelade i kompote, a suše se i koriste za pripremu čajeva.
Čaj od lista crne ribizle ima svojstva koja smanjuju prekomernu imunološku reakciju i koristi se kod alergija, a takođe je bezbedan za upotrebu. Za pripremu čaja koristi se 1 kašičica suvog lista koja se prelije sa 1 šoljom ključale vode, ostavi 10 minuta pokrivena, a zatim se konzumira. Preporučuje se pijenje po jedne šolje tri puta dnevno između obroka.
Listovi se mogu fermentirati tako što se prekriju mokrom krpom tokom 24 sata, a zatim se suše i koriste za pripremu čaja. Od semena crne ribizle dobija se ulje koje ima sličnu primenu kao i listovi. Ulje crne ribizle je bogato GLA masnom kiselinom, ali je retko dostupno u prodavnicama zbog visoke cene.
Crna ribizla, sa svojim brojnim zdravstvenim prednostima i ukusnim plodovima, predstavlja važan deo baštovanstva i ishrane, a njena upotreba može značajno obogatiti našu svakodnevnu ishranu.
