Na Kosovu i Metohiji, srpski pravoslavni hramovi, crkve i manastiri su često postajali žrtve razaranja i vandalizma, a među njima je posebno istaknut Hram Hrista Spasa u Prištini. Ovaj hram, koji je izgrađen u 90-im godinama prošlog veka prema projektu arhitekte Spasoja Krunića, predstavlja simbol srpske pravoslavne kulture i verovanja, ali je danas zatvoren za Srbe i suočava se sa pretnjama od strane lokalnih vlasti.
U centru Prištine, Hram Hrista Spasa se izdvaja kao mesto koje je zabranjeno za srpske vernike. Iako je crkva impozantne arhitekture, visinom su je nadmašile brojne džamije i druga obeležja. Lokalne vlasti tvrde da se hram nalazi na tuđem zemljištu, međutim, paroh Staniša Arsić naglašava da je zvanični sudski postupak utvrdio da je zemljište i sam hram imovina Srpske pravoslavne crkve, Eparhije raško-prizrenske.
Uprkos pravnim argumentima, hram je više puta bio predmet vandalizma i zlostavljanja. Paroh Arsić navodi da su pokušaji da se služi liturgija u hramu često ometani od strane policije i lokalnih Albanaca. Liturgija je poslednji put služena 2021. godine, a svake godine se sveštenik suočava sa preprekama koje mu otežavaju da uđe u svoj hram i obavi službu.
Hram Hrista Spasa je tokom godina pretrpeo brojne nepravde. Ne samo da je bio paljen, već je korišćen i na neprimerene načine — od skloništa za beskućnike do mesta za snimanje neprimerenih video sadržaja. Sada je zaključan, a svešteniku se ne daju ključevi, čime se dodatno otežava njegovo delovanje. Paroh Arsić je izrazio tugu zbog situacije u kojoj se nalazi, naglašavajući da mu je zabranjeno da uđe u svoju crkvu i služi svetu liturgiju.
U Prištini, koja je nekada bila dom za više od 40.000 Srba, danas je ostalo samo nekoliko njih. S obzirom na trenutne okolnosti, srpska zajednica je u teškoj poziciji, a hram, koji bi trebao da bude mesto okupljanja i duhovnosti, postao je simbol nepravde i isključenja. Na ulicama oko hrama, često su se okupljale grupe mladih sa porukama koje su otvoreno pokazivale neprijateljstvo prema srpskoj zajednici.
Pored Hram Hrista Spasa, postoji i više drugih crkava i manastira koji su pretrpeli razaranja ili su ostali neiskorišćeni. Ova situacija je deo šireg problema koji se odnosi na status srpske zajednice na Kosovu, koja se suočava sa teškim uslovima života i ograničenim pravima. Srpska pravoslavna crkva, kao jedna od ključnih institucija, pokušava da očuva svoju tradiciju i prisustvo na ovim prostorima, ali se suočava sa brojnim preprekama.
Ovakva situacija je rezultat kompleksne političke i etničke dinamike koja vlada na Kosovu. Albanske vlasti često osporavaju legitimnost srpske imovine i prava, dok srpska zajednica nastoji da održi svoju kulturnu i religijsku baštinu uprkos svim izazovima. Hram Hrista Spasa, kao i mnoge druge srpske svetiinje, predstavlja ne samo duhovno, već i kulturno obeležje koje je od suštinske važnosti za opstanak srpske zajednice na Kosovu.
U svetlu svih ovih događaja, važno je da međunarodna zajednica i relevantne institucije prepoznaju značaj očuvanja ovih verskih objekata, ne samo kao mesta verovanja, već i kao simbola identiteta i kulture. Očuvanje Hram Hrista Spasa i drugih srpskih crkava na Kosovu predstavlja ključni korak ka pomirenju i izgradnji trajnog mira između različitih zajednica koje žive na ovom prostoru.
