Ako vam paklene temperature stanjuju živce, niste jedini. Novo istraživanje ukazuje da upravo zagrevanje naše planete može biti krivac za loše raspoloženje. Koristeći podatke sa društvenih mreža, tim naučnika sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu (MIT) i drugih svetskih institucija pratio je emocije ljudi i upoređivao ih sa rasporedom dana obeleženih ekstremnim vrućinama.
Analizirali su više od milijardu objava iz preko 150 zemalja i došli do zaključka da nas vrućina ne tera samo da se znojimo, već i da postajemo nervozni. Studija objavljena u časopisu „One Earth“ pokazala je da kada temperature pređu 35 stepeni Celzijusa, raspoloženje ljudi naglo opada, posebno u zemljama sa nižim prihodima.
Istraživači su analizirali 1,2 milijarde objava na društvenim mrežama X (ranije Twitter) i Weibo iz 157 zemalja tokom jedne godine. Svaka objava je ocenjena prema sentimentu, od 0,0 za veoma negativne do 1,0 za veoma pozitivne. Zatim su svaku objavu povezali sa 2.988 lokacija širom sveta kako bi je uporedili sa vremenskim uslovima u trenutku objavljivanja.
Otkrili su da, kada temperature pređu 35 stepeni Celzijusa, sentimenti izraženi u objavama postaju oko 25 posto negativniji u zemljama sa nižim prihodima i osam procenata negativniji u zemljama sa višim prihodima. „Društvene mreže nam pružaju bez presedana uvid u ljudske emocije širom kultura i kontinenata“, izjavio je koautor Đianghao Vang iz Kineske akademije nauka. On smatra da ovaj pristup omogućava merenje emocionalnih posledica klimatskih promena u obimu koji tradicionalne ankete ne mogu da dostignu.
Efekti vrućine na raspoloženje u zemljama sa nižim prihodima bili su tri puta izraženiji nego u ekonomski razvijenijim sredinama, a istraživači ističu da ovo ukazuje na važnost uključivanja adaptacija u buduće projekcije uticaja klimatskih promena. Ovo nije prva studija koja povezuje visoke temperature sa lošim raspoloženjem. Istraživanja iz osamdesetih su pokazala da, što je temperatura viša, vozači češće trube u saobraćaju, a oni koji su vozili sa spuštenim prozorima, verovatno bez klima-uređaja, bili su još skloniji ispoljavanju besa.
Čak su i novinari skloniji korišćenju negativnog jezika kada je vruće, pokazalo je jedno istraživanje izveštavanja sa Olimpijskih igara u Pekingu 2008. godine. Međutim, uticaj na raspoloženje ljudi može biti mnogo ozbiljniji od običnog osećaja nervoze zbog vrućine, budući da su brojna istraživanja u poslednjih 50 godina pokazala vezu između nasilnih krivičnih dela i visokih temperatura.
Jedna studija iz 2019. godine otkrila je da je više od 30 posto od 137 ubistava zabeleženih u Centralnoj i Severnoj Grčkoj između 1995. i 2004. godine dogodilo se u danima sa prosečnom temperaturom preko 25 stepeni Celzijusa. Drugo istraživanje iz osamdesetih pratilo je pobune širom sveta u periodu od 1791. do 1880. godine, utvrdivši da je većina demonstracija počinjala u letnjim mesecima, bez obzira na to koju hemisferu su proučavali.
Ljudi su takođe skloniji da bes i negativno raspoloženje usmere prema sebi, a jedno istraživanje iz 2018. godine pokazalo je da postoji veći rizik od suicida u toplim danima. Razlozi za ovo su različiti. Neki naučnici sugerišu da vreme može menjati biologiju našeg mozga, dok su finski istraživači uočili korelaciju između visokih temperatura i nivoa serotonina, važnog hemijskog prenosioca u mozgu koji reguliše sreću, anksioznost i ukupno raspoloženje.
Gledajući u budućnost, istraživači su koristili dugoročne globalne klimatske modele kako bi procenili kako rastuće temperature mogu uticati na naše emocionalno stanje do kraja ovog veka. Čak i uz pretpostavku da se društva postepeno prilagođavaju vrućini, njihove projekcije ukazuju na pad globalnog raspoloženja za 2,3 procenta do 2100. godine. „Sada je jasno, uz doprinos naše najnovije studije ranijim istraživanjima, da vreme menja raspoloženje na globalnom nivou“, rekao je Nik Obradović, koautor najnovijeg istraživanja.
Istraživači priznaju da je još mnogo toga nepoznato. Na primer, korisnici društvenih mreža ne odražavaju celokupnu populaciju, a uz to, najmlađi i stariji ljudi, grupe posebno ranjive na ekstremnu vrućinu, su slabo zastupljeni na platformama poput X i Weibo. Dok infrastruktura može pomoći da se prilagodimo fizičkim efektima vrućine, istraživanje pokazuje da razumevanje i priprema za njen emocionalni uticaj može biti jednako važno.
