Tokom božićnih praznika, poruke o „čudesnim dijetama“ i detoks-planovima postaju sve prisutnije u razgovorima, na društvenim mrežama i u reklamama. Mnogi ljudi u ovom periodu ne doživljavaju samo radost i slavlje, već i osećaj krivice, potrebu za kontrolom i napet odnos prema hrani, čak i pre nego što sednu za prazničnu trpezu. Stručnjaci, međutim, dovode u pitanje ovaj pristup i predlažu realnije i zdravije alternative.
Nutricionistkinja Olga Aleandre, autorka knjige „Lepota toga što si ti“ i osnivačica platforme „Obilagom“, naglašava da problem nije u onome što pojedemo tokom praznika, već u stalnom pritisku da se telo i hrana neprekidno kontrolišu. Ona smatra da je važno prestati da se na hranu gleda kao na kaznu ili test snage volje, i početi je posmatrati kao deo brige o sebi.
Aleandre, specijalizovana za poremećaje u ishrani, ističe da se praznični period često povezuje sa poznatim ciklusom: restrikcija kalorija pre Božića, popuštanje tokom praznika i osećaj krivice nakon toga. Ovaj obrazac može pogoršati odnos prema hrani i povećati anksioznost. „Restrikcija uvek donosi lažni osećaj kontrole“, upozorava ona, objašnjavajući da se ova kontrola lako narušava tokom velikih prazničnih dana.
Kako brinuti o sebi bez dijeta i krivice tokom praznika? Aleandre naglašava da unapređenje odnosa prema hrani ne znači jesti manje ili izbacivati namirnice, već slušati svoje telo i poštovati signale gladi i sitosti. Jedan od ključnih principa ovog pristupa je prestanak označavanja hrane kao „dobre“ ili „loše“. Čokolade, slatkiši ili porodični ručkovi ne bi trebalo automatski da budu izvor krivice.
Ona upozorava na čestu grešku preskakanja obroka pre božićne večere kako bi se „došlo gladan“. Prema njenim iskustvima, to često dovodi do suprotnog efekta – veće anksioznosti i manje uživanja u hrani. „Ako se ograničavamo, onda se posle otrgnemo kontroli“, sumira ona.
Aleandre takođe naglašava važnost normalizacije hrane tokom praznika. Umesto da se zabranjuju slatkiši ili omiljene namirnice, savetuje da se one svesno i planski uključuju u ishranu. Cilj nije „jesti radi jela“, već „skinuti emocionalni teret“ sa hrane, kako bi se moglo uživati bez krivice.
Nakon praznika, preporučuje izbegavanje postova i ekstremnih dijeta, te se fokusirati na redovne obroke, odmor i realne rutine koje se mogu dugoročno održavati. „Što je sve normalnije, lakše je pronaći ravnotežu“, ističe ona.
Aleandre podseća na suštinu praznika: „Božić je vreme za povezivanje i uživanje“. Smanjivanje ovog perioda na brojanje kalorija često negativno utiče na mentalno zdravlje. Ona naglašava i važnost traženja stručne pomoći kada je to potrebno, posebno ako je odnos prema hrani ozbiljno narušen.
U zaključku, Aleandre ističe da je važno raditi na zdravom odnosu prema hrani tokom praznika i izbegavati dijete i restrikcije koje mogu dovesti do dodatnog stresa i anksioznosti. Praznici bi trebali biti vreme radosti, povezanosti i uživanja u hrani bez osećaja krivice.
