Zaboravite na univerzalne dijete – naučnici upozoravaju da je ishrana mnogo složenija nego što deluje na prvi pogled. Različiti režimi ishrane daju različite rezultate. Na primer, isprekidani post je naučno povezan s gubitkom kilograma i smanjenjem upalnih procesa u telu, dok su prethodna istraživanja pokazala da niskomasne i dijete sa malo ugljenih hidrata mogu smanjiti nivo „lošeg“ holesterola.
Iako bi izbacivanje masne i kalorične hrane teoretski moglo koristiti srcu, stručnjaci su do sada bili oprezni u vezi s takvim tvrdnjama. Međutim, novo istraživanje pokazuje da kvalitet namirnica ima podjednako važan uticaj na zdravlje srca kao i količina unetih masti ili ugljenih hidrata — naročito kada je reč o smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti.
„Otkrili smo da je ono šta jedete tokom niskomasne ili dijete sa malo ugljenih hidrata jednako važno kao i sam dijetalni režim“, rekao je glavni autor studije, dr Žijuan Vu, postdoktorand na Harvard T.H. Chan školi javnog zdravlja.
Ovo opservaciono istraživanje obuhvatilo je 199.783 odrasle osobe – 156.353 žene i 43.430 muškaraca. Njihove prehrambene navike praćene su tokom tri decenije pomoću detaljnih upitnika koji su ocenjivali kvalitet hrane unutar niskomasne i niskougljenohidratne dijete.
Namirnice bogate kvalitetnim nutrijentima dobijale su više ocene – poput ugljenih hidrata, masti i proteina iz celih žitarica, voća, povrća, orašastih plodova i mahunarki. Nasuprot tome, niskokvalitetna ishrana (npr. skrob iz krompira i rafinisanih žitarica, zasićene masti i životinjski proteini) dobijala je niže ocene.
Tokom tog perioda, naučnici su redovno testirali učesnike na srčane bolesti i pratili njihove metaboličke parametre, uključujući i stotine različitih biomarkera u krvi, kako bi stekli uvid u biološki uticaj ishrane.
Bez obzira na to da li je dijeta bila sa malo ugljenih hidrata ili sa malo masti, najvažnije je bilo da se temelji na zdravim i celovitim namirnicama. Ovakav pristup smanjio je rizik od koronarnih bolesti srca za oko 15%. S druge strane, oni koji su konzumirali hranu lošijeg kvaliteta — čak i ako su pratili neku od „zdravih“ dijeta — imali su povećan rizik.
„Naši rezultati pokazuju da je unapređenje kvaliteta ishrane ključno za zdravlje srca“, ističe dr Vu. „Bez obzira da li neko preferira niskougljenohidratnu ili niskomasnu ishranu, akcenat bi trebalo da bude na celovitim, minimalno prerađenim i biljnim namirnicama, uz izbegavanje rafinisanih žitarica, šećera i životinjskih proizvoda.“
Iako i niskougljenohidratne i niskomasne dijete mogu doprineti boljem zdravlju, najvažnije je kakav kvalitet hrane unosite. Hrana bogata hranljivim materijama, poput celih žitarica, povrća, voća, orašastih plodova i mahunarki, najefikasnije štiti srce.
Za one koji žele da poboljšaju ishranu, preporuka naučnika je da obrate pažnju na deklaracije, izbegavaju prerađene namirnice i obrate pažnju na skrivene izvore šećera, poput zaslađenih sokova i grickalica.
Dr Vu će rezultate ovog istraživanja predstaviti na godišnjem samitu Američkog društva za ishranu – NUTRITION 2025. Ovo istraživanje naglašava da se ne može osloniti isključivo na dijetetske režime, već da je važno obratiti pažnju na kvalitet hrane koju konzumiramo. Kroz promene u ishrani i fokusiranje na celovite, nutritivno bogate namirnice, moguće je značajno poboljšati zdravlje srca i smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti.
