Pre nekoliko meseci, društvene mreže su preplavili video-snimci stanara jedne zgrade u Srbiji koji su, uz muziku i veselje, proslavili smenu svog upravnika. Na snimku se vidi kako stanari izlaze ispred zgrade, podižu čaše i nazdravljaju promenama koje su se dogodile nakon što su odlučili da smene upravnika za kojeg su smatrali da ne obavlja svoj posao kako treba. Ova situacija, iako na prvi pogled deluje humoristično, pokrenula je ozbiljnu diskusiju o pravima stanara i procedurama koje zakon predviđa u takvim slučajevima.
Prema rečima advokata Rade Stanišića, stanari imaju pravo da podnesu predlog za smenu upravnika na Skupštini stanara, a razlozi za to mogu biti različiti, od lošeg održavanja zajedničkih prostora do neadekvatnog korišćenja zajedničkih sredstava. Stanišić naglašava da je za smenu upravnika potrebna dvotrećinska većina svih stanara, što je veći prag nego kod drugih odluka na skupštini, gde je dovoljna polovina.
Jedna od ključnih stvari koje stanari treba da imaju na umu prilikom smene upravnika jeste da je važno predložiti novog upravnika. Naime, ukoliko se novi upravnik ne postavi u roku od 30 dana nakon smene, može se postaviti prinudni upravnik koji, kako Stanišić ističe, može biti još gori od prethodnog. Ova situacija naglašava da je smena upravnika ozbiljna odluka koja zahteva pažljivo planiranje.
Ukoliko stanari primete manje propuste upravnika, Stanišić savetuje da ih prvo obaveste kako bi mu dali priliku da ih ispravi. Ako se problemi nastave, stanari mogu pokrenuti postupak pred Privrednom komorom ili prijaviti upravnika nadležnoj građevinskoj ili komunalnoj inspekciji. U nekim slučajevima, ukoliko se utvrdi da su propusti ozbiljni, može postojati osnov za krivičnu odgovornost.
Najčešći problemi sa kojima se stanari suočavaju uključuju lošu higijenu i nepravilno korišćenje zajedničkih sredstava. Stanišić takođe naglašava da su stanari često zabrinuti i za to kuda odlazi zajednički budžet. U nekim slučajevima, postoje i elementi koji ukazuju na krivična dela, kao što su nepropisno korišćenje zajedničkog novca.
Iako je fokus razgovora bio na pravima stanara, Stanišić napominje da oni takođe imaju svoje obaveze. Ako žele da smene upravnika, stanari moraju da ispoštuju zakonom propisanu proceduru. U suprotnom, svako od njih može da pobije odluku o smeni.
Ova situacija sa smenom upravnika i proslava koja je usledila ukazuje na to da su stanari sve više svesni svojih prava, ali i obaveza u zajedničkom životu. Upravnici, sa druge strane, moraju biti svesni da njihovo ponašanje i rad direktno utiču na kvalitet života stanara. Ova tema takođe naglašava potrebu za edukacijom stanara o pravima i obavezama, kako bi se izbegli konflikti i osigurao harmoničan suživot u zgradama.
Na kraju, važno je napomenuti da svaka odluka o smeni upravnika treba biti dobro promišljena i zasnovana na zakonskim procedurama. Samo tako stanari mogu osigurati da njihova zajednica funkcioniše na najbolji mogući način, uz poštovanje prava svih članova stambene zajednice.
