Naša koleginica Natalija Živanović Popović svako veče ili jutro priprema užinu za svoje dve ćerke, pakujući ih u kutije. Svaki dan je nešto novo, ali voće i povrće su uvek obavezni sastojci. Natalija se trudi da užine budu raznolike, a u njima se često nalaze zdravi sendviči, proja ili pita, uz dodatke poput slanine, sira, jaja i piletine. Njene ćerke posebno vole gvakamoli sos, koji ona sama priprema, uz tortilja čips. Uvek se nađe i neko sezonsko voće ili povrće, a ponekad i slatkiš, što užinu čini još privlačnijom.
Kao što Natalija ističe, njene ćerke se ne stide da nose kutije sa užinom, naprotiv, one su postale pravi hit u školi. „Kažu mi da je to postao ritual. Skupe se deca i otvaraju ‘kutiju iznenađenja’ da vide šta je mama spakovala. Onda svi zajedno jedu i dele ono što su doneli,“ objašnjava ona. Planira da uključuje decu u pripremu užine, jer su već dovoljno velike da to same rade, a vreme potrebno za pripremu zdrave užine je minimalno.
Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista, savetuje da kutija za užinu bude balansirana i bogata nutrijentima. Preporučuje da sadrži ugljene hidrate od celog zrna, izvor proteina poput sira ili mesa, voće ili povrće, kao i tečnost za hidrataciju. Cilj je da dete ostane sito i koncentrisano do sledećeg obroka, kako bi izbeglo grickalice i zaslađene napitke.
Ličina naglašava da užina treba biti i „društveno prihvatljiva“, kako bi dete moglo da je podeli sa drugarima. Uvođenjem zdrave užine od prvog razreda, deca se navikavaju da ne kupuju nezdrave obroke oko škole. Takođe, važno je da porcija ne bude prevelika, kako bi dete imalo apetit za sledeći obrok.
Pre podne, užina treba da nadoknadi prazninu koju deca često imaju jer dolaze u školu bez doručka. U tom slučaju, užina treba da bude osmišljena kao pravi doručak, sa integralnim žitaricama, izvorom proteina i voćem. Nakon podne, užina bi trebala da imitira ručak, jer deca često ostaju u školi do popodneva. U tu svrhu, preporučeni su bogatiji obroci sa proteinima, povrćem i žitaricama, uz voće i vodu, kako bi se izbeglo oslanjanje na brze i nezdrave užine iz pekara.
Natalija se osvrće i na greške koje roditelji često prave prilikom pripreme užine. Mnogi se oslanjaju na industrijske proizvode koji ne pružaju dovoljno hranljivih sastojaka. Preporučuje da se užina planira unapred, kako bi se izbegle brze i neodgovarajuće opcije. Takođe, uključivanje dece u proces pripreme užine može im pomoći da shvate važnost zdrave ishrane.
Psihoterapeutkinja Marica Živković ističe da je važno da deca učestvuju u pripremi užine, jer to pomaže u razvoju svesti o zdravim izborima. Kada deca sama pakiraju užinu, ne dobijaju samo hranu, već i znanje o tome zašto su određeni izbori bolji od drugih. Roditelji ne bi trebali biti previše strogi, jer je u redu povremeno dozvoliti nešto manje zdravo, ali zdrava užina bi trebala da bude pravilo.
U zaključku, pravilno osmišljena užina može značajno uticati na koncentraciju i energiju dece tokom dana. Uključivanjem dece u pripremu užina i osiguravanjem raznovrsnosti i zdravih sastojaka, roditelji mogu pomoći svojoj deci da razviju zdrave navike koje će trajati ceo život.
