Dok traje Svetska nedelja prevencije povreda u saobraćaju, brojke o saobraćajnim nezgodama u Srbiji su alarmantne. U poslednjih pet godina, više od 2.500 ljudi izgubilo je život na putevima, dok je više od 95.000 osoba zadobilo povrede različitog stepena. Najugroženije grupe su deca i mladi, koji su najčešće žrtve saobraćajnih nesreća.
U cilju podizanja svesti o ovom problemu, stručnjaci iz oblasti saobraćaja, statistike i edukacije aktivno rade na prevenciji. Veljko Ćurčić iz Agencije za bezbednost saobraćaja naglašava da je prošle godine u saobraćajnim nezgodama u Srbiji poginulo 504 osoba, među kojima je bilo i 16 dece. On ističe da su sva deca stradala kao putnici, što dodatno ukazuje na potrebu za edukacijom i povećanjem svesti o bezbednosti.
Prosečno godišnje, u Srbiji se beleži više od 19.000 povređenih u saobraćaju. U cilju smanjenja ovih brojeva, Ćurčić ističe da se ulaže u različite aktivnosti kao što su kampanje, edukacije i analize. Najčešći uzroci nesreća uključuju neprilagođenu brzinu, nekorišćenje sigurnosnog pojasa, vožnju pod dejstvom alkohola, korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje i umor vozača.
Ćurčić takođe naglašava važnost pravovremene reakcije u slučaju nesreće, ističući da je prosečno vreme dolaska hitne pomoći u Srbiji 9,1 minuta, a da 95% povređenih bude zbrinuto u roku od 20 minuta. Iako je to dobar rezultat, cilj je da se brže odgovara na hitne situacije.
O važnosti prve pomoći i pravilnoj reakciji u slučaju nesreće govorila je Bojana Banjevac, stručni saradnik za prvu pomoć iz Crvenog krsta Srbije. Ona ukazuje na to da su najčešće povrede u saobraćaju povrede koštano-zglobnog sistema i otvorene rane. U tim situacijama, ostati pribran i imati osnovni set prve pomoći u vozilu je od ključne važnosti.
Banjevac naglašava da vozači često nisu upoznati sa sadržajem seta prve pomoći, što može biti problem u hitnim situacijama. Takođe, ona ističe da se povređene osobe ne smeju pomerati ako postoji sumnja na povredu glave, vrata ili kičme, osim ako im je život neposredno ugrožen.
U slučaju kada je osoba bez svesti, prioritet je proveriti disajne puteve i osigurati normalno disanje. Ako je disajni put zatvoren, Banjevac predlaže da se glava zabaci unazad ili da se osoba postavi u bočni položaj, što može značajno pomoći.
Na kraju, Banjevac apeluje na sve vozače da prođu obuku iz prve pomoći, jer to može značiti razliku između života i smrti. Obuka traje samo nekoliko sati, a veoma je korisna u situacijama kada se može biti prvi na mestu nesreće.
Uzimajući u obzir sve navedeno, važno je da vozači budu svesni svoje odgovornosti na putevima i da budu spremni da reaguju u slučaju nesreće. Edukacija o saobraćaju i prva pomoć su ključni elementi u smanjenju broja nesreća i povreda na putevima. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti sigurnije okruženje za sve učesnike u saobraćaju.
