Visoke letnje temperature predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik za radnike širom Evrope, posebno u sektorima kao što su poljoprivreda, građevinarstvo i hitne službe. Tokom leta, toplotni stres može izazvati ozbiljne posledice, uključujući toplotnu iscrpljenost, toplotni udar, pa čak i smrt. Ovi problemi mogu se manifestovati odmah ili čak nekoliko sati ili dana nakon izlaganja ekstremnim temperaturama. Osim toplotnih stresa, visoke temperature mogu pogoršati postojeće zdravstvene probleme, kao što su bolesti bubrega, srčane bolesti i mentalno zdravlje.
Jedan od tragičnih primera ovog leta dogodio se u Barseloni, gde se 51-godišnja čistačica ulica srušila i umrla nekoliko sati nakon završetka smene tokom brutalnog toplotnog talasa. Španske vlasti istražuju da li su visoke temperature doprinele njenoj smrti.
U Evropskoj uniji ne postoje jedinstvena pravila o izloženosti toploti za radnike, što predstavlja problem. Svaka država članica ima slobodu da donosi sopstvene zakone, što može dovesti do različitih nivoa zaštite radnika. U ovom kontekstu, postavlja se pitanje kada je temperatura previše visoka za rad i šta radnici mogu učiniti da zaštite svoje zdravlje tokom toplotnih talasa.
Jedan od načina da se proceni rizik od toplotnog stresa je korišćenje indeksa „temperatura vlažne kugle“ (WBGT), koji uzima u obzir više faktora, uključujući vlažnost, vetar i sunčevu svetlost. WBGT klasifikuje nivoe pretnje od niskog do ekstremnog. U zavisnosti od regiona, temperature iznad 29 do 32 stepeni Celzijusa smatraju se ekstremnom pretnjom za zdravlje radnika, značajno povećavajući rizik od bolesti izazvanih toplotom.
Ekstremna vrućina je posebno opasna za radnike na otvorenom koji obavljaju fizički zahtevne poslove, kao što su građevinski radnici i poljoprivrednici. Međutim, i zaposleni u zatvorenom prostoru, poput radnika u kancelarijama, mogu biti izloženi ovim rizicima, posebno ako su u loše rashlađenim prostorijama.
Prema podacima Međunarodne organizacije rada (ILO), na globalnom nivou, ekstremna vrućina godišnje usmrti skoro 19.000 radnika, a u EU je zabeležen porast smrtnosti povezanih s toplotom na radnom mestu od 42% od 2000. godine.
Mnogi radnici možda nisu svesni rizika od toplotnog stresa, posebno ako su mladi i zdravi. Zdravstveni stručnjaci preporučuju da radnici prate svoje fizičke simptome i obrate pažnju na znake toplotnog stresa, kao što su vrtoglavica, umor, glavobolja, mučnina i konfuzija. Ukoliko se jave simptomi, važno je prekinuti rad, popiti vodu i potražiti hladno mesto. Ako se stanje ne poboljša u roku od 30 minuta, potrebno je potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Neke zemlje EU imaju propise za zaštitu radnika od toplotnog stresa. Na primer, u Francuskoj poslodavci su obavezni da obezbede svežu vodu za piće i prilagode radne uslove kako bi zaštitili radnike od ekstremnih vrućina. U Italiji, vlasti su zabranile rad na otvorenom tokom najtoplijih sati dana tokom poslednjeg toplotnog talasa.
Generalno, zemlje sa zakonima o radu na visokim temperaturama propisuju ograničenja prema intenzitetu posla. Na primer, temperature oko 29–30 stepeni Celzijusa su kritične za visoko intenzivne poslove, dok su 31–32,5 stepeni dozvoljene za lake poslove. Evropska unija zahteva da poslodavci štite zdravlje i bezbednost radnika, ali ne postoji specifičan zakon o toplotnom stresu.
U celini, radnici imaju pravo da odbiju rad kada su suočeni s pretnjom po svoju fizičku bezbednost. Međutim, primena zakona je često nedovoljna, a bolesti povezane sa toplotom na radnom mestu često ostaju neprijavljene. Evropska konfederacija sindikata (ETUC) poziva na donošenje novih zakona koji bi pružili dodatnu zaštitu radnicima tokom toplotnih talasa, uključujući pravo na lekarske preglede i pravo na odbijanje rada bez posledica ako veruju da bi to moglo ugroziti njihovo zdravlje.
