Tokom toplih letnjih dana, pravilna zaštita kože od sunca postaje ključno pitanje za očuvanje zdravlja. Kako bismo smanjili rizik od opekotina, prevremenog starenja kože i ozbiljnijih zdravstvenih problema poput tumora kože, stručnjaci naglašavaju da je najvažnije kombinovati više različitih mera zaštite.
Dermatolog dr Olga Osipov ističe da je u našem podneblju UV indeks izuzetno visok u periodu od aprila do kraja septembra, ali podseća da oprez nije rezervisan samo za letnji period. UV zraci znatno lakše prolaze do kože i zimi, posebno ako boravimo na planini, gde je vazduh čistiji.
Iako mnogi zaštitu poistovećuju isključivo sa kremama, dr Osipov naglašava važnost mehaničke zaštite. „Možemo da kažemo da to budu mehanička zaštita u vidu odela i u vidu šešira, i naravno, sedenje u senci. Što se odela tiče, postoje sada i savremenije varijante, takozvana surferska odela, koja u sebi sadrže tkanine koje jako štite i zapravo imaju neki SPF faktor“, rekla je dermatolog za Euronews Srbija.
Posebna pažnja je potrebna kod dece i beba, gde je neophodno kombinovati mehaničku zaštitu sa hemijskom — u vidu krema, gelova i fluida. Kada je reč o primeni preparata sa zaštitnim faktorom (SPF), doktorka objašnjava da se u letnjim mesecima savetuje svakodnevno nanošenje na svaka 2,5 do 3 sata, posebno u periodu između 11 i 16 časova.
Česta nedoumica u svakodnevnoj rutini jeste i redosled nanošenja šminke i zaštitnih krema. Dr Osipov umiruje dame objašnjenjem da se SPF slobodno može naneti pre šminke. Iako je većina današnjih preparata vodootporna, znoj i voda ih s vremenom razgrađuju, zbog čega je obnavljanje sloja ključno.
Jedna od najčešćih grešaka pri korišćenju jeste štednja na količini proizvoda. „Veliku ulogu igra i količina preparata koju smo naneli. Ne treba štedeti, treba naneti malo više, ali u suštini to ne treba da bude preterana količina da vam zapuši pore. Najčešće se nanese manja količina nego što treba, pa onda dođemo u situaciju da ipak pomalo izgorimo“, objasnila je sagovornica u jutarnjem programu.
Mnogi veruju da viši faktor pruža potpunu sigurnost, međutim, dr Osipov razrešava ovu zabludu objašnjavajući da stopostotna zaštita ne postoji: SPF 30 pruža zaštitu od oko 96–97 odsto UV zračenja, SPF 50 štiti oko 98 odsto, dok SPF 100 pruža oko 99 odsto zaštite i ređe ga možemo naći na tržištu.
Iako razlika od 2 do 3 procenta između faktora 30 i 50 deluje zanemarljivo, doktorka ističe da ona postaje izuzetno važna ako na suncu provodimo ceo dan bez redovnog obnavljanja kreme, jer koža u tom slučaju upije znatno veću količinu štetnog zračenja.
Poslednjih godina su izuzetno popularne takozvane marmelade za sunčanje bez zaštitnog faktora, koje se koriste radi bržeg dobijanja bronzanog tena. Dr Osipov upozorava da ovi proizvodi nisu potpuno bezopasni. Određeni sastojci u njima – najčešće eterična ulja citrusa poput limuna, pomorandže i bergamota – u kontaktu sa suncem mogu izazvati fototoksijske i fotoalergijske reakcije, praćene crvenilom, osipom i ozbiljnim problemima na koži.
Govoreći o dugoročnim posledicama izlaganja suncu bez adekvatne SPF zaštite, doktorka naglašava da posledice nisu samo estetske. „Dugoročnije posledice ako se ne stavlja SPF su ne samo bore, pigmentacijske fleke i ubrzano starenje kože, nego eventualno i pojava nekih tumora kože u kasnijem životnom dobu“.
Na pitanje da li je mladeže potrebno posebno štiti ili prelepljivati flasterima, dr Osipov objašnjava da za tim nema potrebe. Sasvim je dovoljno preko njih ravnomerno naneti zaštitni preparat ili nositi odeću od tkanina koje blokiraju UV zrake.
Uzimajući u obzir sve navedeno, adekvatna zaštita od sunca je ključna za očuvanje zdravlja kože, i to ne samo tokom leta, već tokom cele godine.
