Komunikolog Zorica Tomić izjavila je da se u njenoj dopunjenoj knjizi „Poljubac“ može primetiti drastična promena kulturne klime kada je reč o bliskosti među ljudima. Istakla je da je sve manje poljubaca i ljudskih susreta, a ljudi su sve manje spremni na otvorenu komunikaciju i međusobno prepoznavanje. Prema njenim rečima, verovanje da svako od nas pamti svoj prvi romantični poljubac bilo je inspiracija za istraživanje koje je dovelo do prve verzije knjige, koja je objavljena pre dvadeset godina. Nova, dopunjena verzija knjige nastala je na nagovor urednice Ivane Misirlić.
Tomić je istakla važnost prvog poljupca kao čina koji ima komunikološki i psihološki značaj i koji uvodi pojedinca u svet odraslih. Prema njenim rečima, poljubac je kompleksan fenomen i predstavlja drugu dimenziju ljudskog postojanja. U njemu se ogleda simultani proces davanja i primanja, a uvek je potreban „drugi“ da bi se taj čin ostvario. Iako osnovno značenje poljupca kao vrhunca bliskosti i privrženosti nije promenjeno, društvena dijagnoza se značajno promenila. Tomić smatra da je danas situacija dramatičnija nego pre dvadeset godina, s obzirom na to da je sve manje poljubaca i sve manje otvorenih komunikacija među ljudima.
Jedan od ključnih uzroka ove promene, Tomić navodi pandemiju kovida, koja je, kako smatra, ostavila duboke posledice na način na koji ljudi komuniciraju. Ona ukazuje na opasnost u verovanju da su drugi ljudi potencijalni neprijatelji i da predstavljaju fizičku pretnju. U savremenom svetu, mladi ljudi, posebno žene, sve više ističu teškoće u pronalaženju partnera. Tomić naglašava da živimo u kulturi koja nameće fantaziju uspeha, gde niko ne želi da bude gubitnik.
Digitalni svet dodatno komplikuje situaciju, jer promovira ideju da su kratki i površni kontakti bolji od iskrene bliskosti. Tomić smatra da se ljudi danas plaše bliskosti i često veruju da je za sreću dovoljno odsustvo drugoga. Ipak, ona naglašava da svako ima potrebu za ljubljenjem, što može pomoći pojedincu da prihvati svoju nesavršenost i stvoriti integritet.
Savremeno društvo suočava se sa epidemijom usamljenosti, anksioznosti i straha od povezivanja s drugima. Žene su često anksiozne zbog pronalaženja partnera, dok muškarci osećaju pritisak da ostanu „muškarci“. Tomić veruje da je uticaj medija, društvenih mreža i kulture koja postavlja standarde očekivanja i izgleda ključni uzrok ovih problema.
Ona ističe da među mladima gotovo da ne postoji „muvanje“ jer svi komunikaciju obavljaju onlajn. Takođe, postoje visoka očekivanja od muškaraca i žena, što stvara dodatni pritisak u romantici i ljubavnim odnosima. Tomić savetuje ženama da promene narativ i da preuzmu inicijativu u potrazi za partnerima, umesto da se oslanjaju na tradicionalne norme.
Na kraju, Tomić naglašava da poljubac može otvoriti vrata ka bliskosti i ljubavi, te omogućiti izgradnju dubljih odnosa. Međutim, ona upozorava na fenomen deseksualizacije u savremenom društvu, gde se gubi tajna i uzbuđenje, a umesto toga dominiraju pornografski sadržaji koji ne pružaju stvarnu intimnost. Preporučuje da se ljudi više fokusiraju na međuljudske interakcije i pružaju priliku drugima da ih vide i upoznaju.
Tomić zaključuje da svaki prostor može biti prilika za razmenu, bilo da se radi o pijaci, autobusu ili ulici, i poziva ljude da prestanu da gledaju u svoje telefone i da daju drugima šansu da ih pogledaju u oči.
