Dok su praznici za mnoge vreme okupljanja i radosti, za druge predstavljaju period pojačane usamljenosti. Osećaj usamljenosti u ovom periodu može biti naročito upečatljiv, a sve više ljudi otvoreno govori o načinima na koje se nose sa tim osećajem. Psiholog Aleksandra Janković objašnjava da je praznični period emotivno intenzivan, što često dovodi do „januarskog bluza“. Ovo stanje nije depresija, već posledica velikog emotivnog angažovanja i nerealnih očekivanja vezanih za praznike.
Mnogi ljudi troše svoje kapacitete na planiranje praznika, a kada euforija prođe, često se suočavaju sa razočaranjem jer njihova očekivanja nisu ispunjena. Odlazak u svakodnevne obaveze, koji dolazi nakon praznika, može dodatno pojačati osećaj usamljenosti, jer društveni pritisak da se bude srećan i zadovoljan postaje sve snažniji. “Postoji obaveza da se bude lepo raspoložen, ali bez ozbiljnijeg promišljanja sopstvenog života”, dodaje Janković.
Takođe, pritisak koji dolazi sa društvenih mreža i medija može dodatno otežati situaciju. Ljudi se često osećaju primoranim da deluju srećno, čak i kada se tako ne osećaju. Praznici, iako su vreme okupljanja, mogu biti i izvor stresa, jer se očekuje da svi budu veseli i zadovoljni. Kada praznici završe, a euforija splasne, prirodno dolazi do opadanja raspoloženja, jer se život vraća u normalu, a ništa značajno se nije dogodilo.
Prema Janković, praznici su takođe period pojačane potrošnje i takozvane „praznične groznice“. Ljudi se ponašaju kao da sutra ne postoji, trošeći novac na poklone i proslave, a kada taj period prođe, ostaju prazni novčanici i osećaj da očekivana radost nije potrajala. Mnogi se pitaju da li zima i kraći dani dodatno utiču na raspoloženje. Janković objašnjava da je to prirodan proces; ne možemo spavati zimu poput medveda, ali možemo organizovati dan prema svojim željama i biti više izloženi svetlosti.
Kao načine za prevazilaženje usamljenosti, Janković sugeriše male svakodnevne aktivnosti koje mogu imati veliki značaj. „Svaki naš dan je novi dan, a život treba da tretiramo kao dar. Uvek možete da prošetate, pročitate omiljenu knjigu, naučite nešto novo ili provedete kvalitetno vreme razgovarajući sa prijateljem“, naglašava ona.
Januarski bluz i osećaj usamljenosti nisu znak slabosti, već prirodna reakcija na period velikih očekivanja i emotivne potrošnje. Razumevanje sopstvenih osećaja i okretanje ka malim, svakodnevnim zadovoljstvima može biti prvi korak ka povratku unutrašnje ravnoteže.
Osim toga, važno je razumeti da je normalno osećati se usamljeno ili razočarano nakon praznika. U stvari, mnogi ljudi prolaze kroz slične faze, i važno je razgovarati o tim osećanjima umesto ih potiskivati. Praznici mogu doneti mnogo radosti, ali takođe donose i određene izazove koji se ne smeju ignorisati.
Uprkos svemu, praznici ostaju važan deo naših života, ali je potrebno razviti i strategije za suočavanje sa osećajem usamljenosti i razočaranja. Važno je ne zaboraviti na mentalno zdravlje i pružiti sebi podršku, kako u trenucima sreće, tako i u trenucima kada se suočavamo sa izazovima. Na kraju, imajte na umu da je svako od nas jedinstven, i da je u redu imati različite emocije i osećaje tokom prazničnog perioda.
