Japan je zemlja poznata po svojoj dugovečnosti i zdravlju svojih stanovnika. Prema izveštaju World Population Prospects 2024 Odeljenja za ekonomske i socijalne poslove Ujedinjenih nacija, očekivani životni vek za novorođene u Japanu u 2024. godini iznosi 84,7 godina. Ova cifra svrstava Japan među zemlje sa najvišim očekivanim životnim vekom na svetu, dok je globalni prosek 73,30 godina.
Jedan od ključnih faktora koji doprinosi ovom visokom životnom veku je ishrana. Japanci se oslanjaju na ribu i plodove mora, koji su bogati jodom i omega-3 masnim kiselinama. Ove nutritivne vrednosti imaju značajan uticaj na zdravlje, a istraživanja pokazuju da nije samo genetska predispozicija ta koja određuje dugovečnost. Kada se Japanci presele na zapad, često počinju da obolevaju, što ukazuje na to da ishrana igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja.
Jedan od najvažnijih elemenata u ishrani Japanca je jod. Redovno unošenje hrane bogate jodom, kao što su alge (nori, kombu i wakame), doprinosi stabilnoj funkciji štitne žlezde. Japanci imaju nizak procenat hipotireoze i bolesti štitnjače, što je povezano sa njihovim visokim unosom joda. Osim toga, adekvatan nivo joda može sprečiti različite mentalne i fizičke poremećaje, uključujući kretenizam kod novorođenčadi, kašnjenje u razvoju mozga, poremećaje pažnje i depresiju. Japanci beleže nisku stopu ovih stanja, posebno u poređenju sa zemljama gde su deficiti joda češći.
Zdravlje štitne žlezde takođe je direktno povezano sa metabolizmom. Zdrava štitna žlezda pomaže u održavanju normalnog metabolizma, što rezultira nižom stopom gojaznosti. Japanci imaju znatno nižu stopu gojaznosti nego mnoge zapadne zemlje, što se može delimično pripisati njihovoj ishrani bogatoj jodom.
Dr. David Deri ističe da je jod jedan od najboljih antibiotika i antivirotika. Većina bolesti počinje ili se nastavlja upalama uzrokovanim bakterijama i virusima, a jod može pomoći u uništavanju ovih patogena. Naime, krv cirkuliše kroz štitnu žlezdu svakih 17 minuta, a ako postoji dovoljna količina joda, bakterije i virusi će biti uništeni.
Jedna od važnih informacija je da ljudsko telo ne može skladištiti jod, što znači da ga je potrebno unositi svakodnevno. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da odrasla osoba dnevno unosi oko 150 mikrograma joda. Međutim, preventivno dejstvo se postiže unosom većih količina. Ljudi u Japanu konzumiraju prosečno 12 miligrama joda dnevno, što je desetostruko više od preporučene količine.
Kako bi se poboljšalo zdravlje i dugovečnost, preporučuje se povećanje unosa joda kroz ishranu i vodu. Japan može poslužiti kao dobar primer, a uključivanje morskih plodova i algi u svakodnevnu ishranu može značajno doprineti zdravlju.
U zaključku, ishrana bogata jodom je ključni faktor koji doprinosi zdravlju i dugovečnosti stanovnika Japana. Povećanje unosa joda može pomoći u prevenciji različitih zdravstvenih problema i poboljšanju opšteg stanja organizma. S obzirom na sve ove prednosti, važno je slediti primer Japanaca i raditi na unapređenju naših prehrambenih navika kako bismo ostvarili bolje zdravstvene rezultate.
