Dolazak proleća označava vreme kada se priroda budi, ali za mnoge ljude to takođe znači početak sezone alergija. Prolećne alergije, poznate kao sezonske alergijske reakcije ili polenske alergije, postaju sve češći zdravstveni problem. Glavni uzroci ovih alergija su čestice polena koje se oslobađaju tokom prolećnog cvetanja biljaka. Kako priroda postaje bujna, povećava se i broj ljudi koji su osetljivi na polen.
Alergološkinja Aleksandra Vukov ističe da alergije predstavljaju preteranu reakciju našeg imunog sistema na supstance koje bi inače bile bezopasne. U proleće su aktivni poleni drveća, a uskoro počinju da se šire i poleni trave. Pored toga, grinja, koja je celogodišnji alergen, takođe može predstavljati problem. Na kraju leta, ambrozija postaje jedan od najjačih alergena.
Vukov navodi tri glavna načina za zaštitu od prolećnih alergija. Prvi je fizička zaštita. Osobe koje pate od alergija treba da prate vremenske prognoze i da izbegavaju izlazak kada je koncentracija polena visoka. Preporučuje se nošenje zaštitnih naočara i šešira, kao i promena odeće nakon boravka napolju. Takođe, umivanje može pomoći da se mehanički smanji kontakt sa polenom.
Ako fizička zaštita nije dovoljna, drugi korak je farmakoterapija. Vukov savetuje da osobe sa poznatim alergijama započnu uzimanje antihistaminika nekoliko nedelja pre početka sezone alergija. Ovi lekovi pomažu da se organizam pripremi na kontakt sa alergenima, smanjujući rizik od teških reakcija.
U slučaju da farmakoterapija ne donese rezultate, preporučuje se imunoterapija. Ova terapija podrazumeva davanje malih, postepeno rastućih doza alergena, što omogućava organizmu da razvije antitela koja će umanjiti reakciju na alergen u budućnosti.
Vukov ukazuje na to da alergije ne moraju biti genetski prenesene, već se mogu steći tokom života. U savremenom svetu, alergije su sve prisutnije, a uzroci mogu biti različiti. Urbanizacija, zagađenje vazduha i upotreba veštačke hrane doprinose povećanju broja osoba sa alergijama. Statistika pokazuje da ako oba roditelja imaju alergije, postoji 75% šanse da će njihova deca takođe biti alergična, dok je ta šansa 50% ako jedan roditelj ima alergiju.
Simptomi alergija mogu varirati, ali najčešći su iz gornjih disajnih puteva. To uključuje svrab u nosu, svrab u grlu, suzenje očiju, kijanje i zapušenost. Vukov napominje da, ako osoba ima ove simptome koji traju duže od nekoliko nedelja bez drugih simptoma bolesti, može biti reč o alergijskom rinitisu. U tom slučaju, savetuje se konsultacija sa alergologom.
Zbog sve veće učestalosti alergija, važno je da ljudi budu svesni simptoma i da potraže pomoć stručnjaka. Kako proleće napreduje, svima koji pate od alergija preporučuje se da budu oprezni i da se pridržavaju saveta stručnjaka kako bi ublažili svoje tegobe. Na kraju, proleće može biti vreme uživanja u prirodi, ali samo uz odgovarajuće mere zaštite od alergena.
