U potrazi za boljim zdravljem, smanjenjem anksioznosti i efikasnijom prevencijom hroničnih bolesti, sve više se govori o holističkom pristupu koji spaja klasičnu medicinu sa komplementarnim metodama. Jedna od tih metoda je homeopatija, čije delovanje je dugi niz godina bilo obavijeno misterijom. Međutim, savremena nauka, posebno nanofarmakologija, počinje da rasvetljava njen mehanizam. O tome, kao i o primeni i benefitima homeopatije, za Euronews Srbija govorila je primarijus dr Ljiljana Bajić-Bibić, specijalista interne medicine i autorka knjige „Homeopatija za svakoga“, čije je drugo, dopunjeno izdanje nedavno objavljeno.
Dr Bajić-Bibić ističe da se homeopatija u Evropi, Sjedinjenim Američkim Državama i na Istoku koristi već oko 200 godina, dok je kod nas, nažalost, stigla tek pre tridesetak godina. Za njen dolazak, primenu i viđenje homeopatije kao odličnog holističkog medicinskog komplementarnog sistema, najzaslužniji je profesor Miloš Popović. Ovaj profesor Medicinskog fakulteta i dugogodišnji direktor Klinike za digestivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra, upoznao se sa homeopatijom osamdesetih godina u Londonu, na subspecijalizaciji.
„Retko je da hirurg, kako kažu, uđe u holističke grane, ali hvala Bogu imali smo sreću, on je ta osnovna znanja pretočio u svoje radove i knjige, i tako smo mi kao lekari uspeli da dođemo do pojma i vidimo uopšte šta je homeopatija“, objašnjava dr Bajić-Bibić.
U prošlosti, zbog nerazumevanja njenog mehanizma, homeopatija se često suočavala sa skepticizmom. Sagovornica navodi da je bilo tumačenja da je reč o „placebo efektu, magiji ili nekoj sekti“, jer dugo nije bilo dovoljno saznanja o kvantnoj fizici i kvantnoj dinamici, koje su tek poslednjih desetak godina uspele da objasne dejstva homeopatskog leka. Problem je bio u tome što se lek farmakološki pravio od biljaka i minerala, ali se toliko puta prerađivao i razređivao, nekada i više stotina puta, da određeni lek koji bismo prepisali pacijentu nije imao nijedan molekul početne supstance od koje je pravljen. Postavljalo se pitanje kako nešto što se ne vidi niti dokaže može imati efekat.
Danas se homeopatija objašnjava kroz prizmu nanofarmakologije, oblasti koja je prisutna i u klasičnoj medicini. „Homeopatija deluje preko nanočestica, takozvanih ‘početnih čestica’. Te čestice su manje od molekula“, kaže doktorka. One „dovode informaciju određenim tkivima i ćelijama radi stabilizacije, pojačanja, poboljšanja i balansiranja metabolizma“. Na taj način organizam se podstiče na samoizlečenje, odnosno uspostavljanje balansa psiho-neuro-imuno-endokrinološke osovine, koja je naša zdravstvena lična karta.
Homeopatski lekovi su potpuno prirodni, prave se od biljaka, minerala i životinja, posebnom procedurom razređenja i protresanja. Ova procedura može se raditi ručno, kao magistralni lekovi, ili u fabrikama, kojih, kako navodi dr Bajić-Bibić, ima širom sveta – u Nemačkoj, Boaronu u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Americi, Indiji i na Istoku. Kroz ovaj poseban proces, lek dobija svoju energetsku snagu koja stimuliše organizam na izlečenje.
Homeopatija predstavlja alternativu tradicionalnim medicinskim pristupima i može se koristiti u kombinaciji s njima. Njeni pristupi su sve popularniji među pacijentima koji traže prirodnije opcije za lečenje i prevenciju bolesti. Pored toga, homeopatija se često koristi za lečenje hroničnih stanja kao što su alergije, astma, bolovi, pa čak i mentalni poremećaji.
U zaključku, homeopatija predstavlja način da se organizmu pomogne u procesu samolečenja, koristeći prirodne supstance i savremene naučne pristupe. Sa sve većim interesovanjem za holističku medicinu, homeopatija može postati važan deo zdravstvenog sistema, pružajući pacijentima alternativne opcije i podržavajući njihovo celokupno zdravlje.
