Svi želimo da živimo što duže i srećnije, a u savremenom svetu često tragamo za „magijskim serumom“ ili receptom koji bi nam to omogućio. Međutim, princip longevity – životni stil koji podstiče dugovečnost i vitalnost – pokazuje da kvalitetan život zahteva trud, balans i zdrave navike.
Maja Babić, nutricionista i terapeut za lifestyle medicinu, ističe da mnogi očekuju čarobnu pilulu koja će ih učiniti mladima i dugovečnima. Ona objašnjava da longevity zapravo podrazumeva kvalitetan život, odnosno unošenje kvalitetnih godina u naš život. Prema njenim rečima, gubitak vitalnosti ili hronične bolesti čine dugovečnost besmislenom. Čak 70% hroničnih bolesti i kvaliteta života zavisi od navika koje imamo.
Babić napominje da mladi već menjaju svoje navike, ali da nikada nije kasno za promenu. Daje primer pacijentkinje od 57 godina koja je nakon stenta promenila život: počela je da se bavi fizičkom aktivnošću i vodi računa o ishrani, a sada svoje iskustvo prenosi prijateljicama u 60-im godinama. Ova promena životnih navika može značajno produžiti kvalitet života.
Uprkos svemu, Babić podseća da retko menjamo navike spontano, već obično kada nas život natera. Ona sama je doživela promenu 2017. godine na konferenciji u San Francisku, kada je shvatila koliko male promene u ishrani, fizičkoj aktivnosti, mentalnom zdravlju, snu, socijalnim odnosima i odvikavanju od rizičnih supstanci mogu uticati na dugovečnost. Nažalost, na globalnom nivou, samo tri procenta ljudi primenjuje zdrav stil života.
Kada je reč o prevenciji hroničnih bolesti, Babić naglašava da većina ljudi misli da je genetika njihova sudbina. Međutim, nauka pokazuje da samo 7% bolesti zavisi od gena, dok 93% zavisi od načina života. Epigenetika nam omogućava da utičemo na to kako naše telo čita DNK. Na primer, dijabetes tipa 2 može se dovesti u remisiju samo kroz promene načina života.
Babić ukazuje na primere dugovečnosti u tzv. „blue zones“ – plavim zonama, gde ljudi žive preko 100 godina, bez rigoroznih dijeta ili teretana. Ključ za dugovečnost je svakodnevna aktivnost i postojanje svrhe. Čak i male obaveze, poput šetnje psa ili igranja sa unucima, mogu produžiti život za sedam godina. Nasuprot tome, usamljenost može skratiti život kao da pušite 15 cigareta dnevno.
Balans između zdravog i ukusnog obroka može se postići pravilom 80-20. Babić preporučuje da 80% hrane bude hrana koja je dobra za telo, dok 20% može biti hrana koja zadovoljava emocionalne potrebe. Naglašava da kratkoročne dijete donose kratkoročne rezultate, dok je dugoročno jedini pravi put balansiran stil života.
Osim toga, upozorava na marketinške trikove popularnih dijeta, poput South Beach dijete, gde je samo trećina činjenica naučno potvrđena. Babić ističe da lifestyle medicina nije samo teorija, već način da produžimo kvalitet života, prevencijom bolesti i usvajanjem zdravih navika koje zaista funkcionišu.
Konačno, Maja Babić poziva sve da obrate pažnju na svoje navike i životni stil, jer male promene mogu imati značajan uticaj na dugovečnost i kvalitet života. Promena u ishrani, fizičkoj aktivnosti i mentalnom zdravlju može dovesti do boljeg kvaliteta života i produžiti naše godine na zdrav način. U svetu gde se često traže brza rešenja, važno je shvatiti da su trajne promene jedini pravi put ka zdravijem i srećnijem životu. Više o ovoj temi možete saznati u video prilogu.
