Tokom predstojeće grejne sezone, građani Srbije suočiće se sa značajnim razlikama u troškovima grejanja, pri čemu će grejanje na drva biti najjeftinija opcija, dok će grejanje na struju biti daleko najskuplje. Ova analiza je sprovedena od strane Agencije za energetiku i pokazuje kako će izbor energenata direktno uticati na kućne budžete.
Prema analizi, za grejanje stana od 60 kvadratnih metara na temperaturi od 20 stepeni celzijusa, troškovi grejanja na drva će iznositi oko 53 hiljade dinara tokom pola godine, dok će etažno grejanje na struju koštati čak 250 hiljada dinara. Ove razlike u cenama rezultat su tržišne vrednosti električne energije, koja se, prema rečima stručnjaka za energetiku Miodraga Mesarovića, više ne može smatrati socijalnom kategorijom.
Mesarović objašnjava da će dodatne regulative i proširena crvena zona uticati na povećanje cena električne energije, što će dodatno opteretiti potrošače. S obzirom na to da će troškovi grejanja na struju biti znatno veći nego na drva, mnogi domaćini su primorani da preispitaju svoje opcije.
Takođe, istraživanja pokazuju da su troškovi grejanja na pelete u ovoj sezoni porasli za 17% u odnosu na prethodnu sezonu, iznoseći oko 76.000 dinara. Troškovi grejanja na ugalj i prirodni gas ostali su na sličnom nivou kao prethodne godine, a prodavci naglašavaju da je blagi rast cena drva i peleta normalan zbog povećane potražnje tokom zimskih meseci.
Aleksandra Vujasinović, radnica na stovarištu peleta, ističe da je snabdevanje peletima redovno i da su na raspolaganju svi potrebni kvaliteti. Pre nego što se peleti puste u upotrebu, prolaze određene kontrole kako bi se osigurao kvalitet i smanjila potrošnja. Ove mere su od suštinskog značaja za zaštitu potrošača i osiguranje dobrih uslova grejanja.
U razgovorima sa građanima Beograda, Niša i Novog Pazara, većina njih izjavila je da se i dalje odlučuje za grejanje na drva, navodeći cenu i dostupnost kao ključne razloge. Mnogi su podelili svoja iskustva, ističući da troškovi grejanja zavise od veličine stana, tipa grejanja i energetske efikasnosti zgrade. Na primer, neki su pominjali mesečne troškove grejanja koji se kreću od 800 do 1.000 evra, dok su se drugi žalili na visoke troškove električne energije.
Iako grejna sezona još nije počela, već je jasno da će troškovi grejanja ove jeseni biti veći nego prethodnih godina. Najavljeno je poskupljenje struje, ali i ogreva, što će dodatno opteretiti kućne budžete. Stručnjaci savetuju potrošače da preduzmu mere kako bi smanjili troškove, uključujući dobru izolaciju stanova, kao i izbor energetski efikasnih uređaja.
U kontekstu sve većih troškova grejanja, građani se sve više okreću alternativnim izvorima energije, kao što su solarni paneli ili druge oblike obnovljivih izvora energije. Iako investicija u ovakve sisteme može biti značajna, dugoročne uštede mogu biti presudne u smanjenju troškova grejanja i povećanju energetske efikasnosti domaćinstava.
Kako se zima približava, sve više domaćinstava će morati da donese odluku o najboljem načinu grejanja, uzimajući u obzir ne samo trenutne cene energenata, već i buduće troškove. U svakom slučaju, jasno je da će grejna sezona doneti brojne izazove za potrošače u Srbiji.
