Dolazak jeseni često donosi osećaj umora i pada energije, naročito nakon opuštenog letnjeg perioda. Psihoterapeutkinja Mirjana Milojević objašnjava da je taj osećaj rezultat velike promene u ritmu života. Tokom leta, mnogi ljudi uživaju u opuštenijem tempu, dok prelazak u jesen donosi ubrzan način života sa više obaveza, što može izazvati napetost i anksioznost.
Milojević ističe da je važno razumeti da je adaptacija na ove promene postepen proces. Nerealno je očekivati da će se svi odmah prilagoditi i postati maksimalno efikasni na poslu. „Prirodno je da nam treba vreme da se prilagodimo,“ naglašava ona. Zbog toga savetuje da se nakon povratka s putovanja odvoje dodatni dani za odmor, kako bi se ljudi „vratili k sebi“ i polako ušli u radne obaveze.
Postavljanje manjih ciljeva i izbegavanje prevelikih očekivanja može značajno olakšati proces prilagođavanja. Milojević primećuje da su reakcije na promenu godišnjih doba individualne. Sunčani dani često donose više energije, dok oblačni i kišni dani mogu doprineti padu raspoloženja. Osećaj krivice zbog odmora koji mnogi ljudi osećaju često dolazi iz uverenja da vredimo samo kada radimo. „Odmor je nužan da bismo bili efikasni na poslu. Nije prirodno ne odmarati se,“ objašnjava.
Pored toga, Milojević upozorava na ozbiljnije signale kao što su nesanica, anksioznost ili mučnina pri povratku na posao. Ovi simptomi mogu ukazivati na probleme kao što su mobing ili loša radna atmosfera, te zahtevaju dodatnu pažnju. „To je znak da treba preispitati svoje okolnosti, možda potražiti stručnu pomoć ili razmotriti promenu posla,“ zaključuje ona.
Uzimajući u obzir sve ove aspekte, važno je raditi na svom mentalnom zdravlju i prilagoditi se promenama koje jesen donosi. Milojević preporučuje da se fokusiramo na svoje emocionalno stanje i da se trudimo da pronađemo ravnotežu između obaveza i odmora. Tako će prelaz u svakodnevicu biti mnogo lakši i manje stresan.
Za mnoge ljude, jesen može biti izazovno vreme, ali uz pravilan pristup i brigu o sebi, može postati i period obnove i rasta. Uzimanje vremena za sebe, postavljanje realnih ciljeva i prepoznavanje signala svog tela ključni su za očuvanje mentalnog zdravlja tokom ovog perioda.
