Razgovori o mentalnom zdravlju postaju sve prisutniji i otvoreniji, što je svakako pozitivan pomak. Ipak, o jednoj vrsti depresije i dalje se nedovoljno govori – reč je o visoko funkcionalnoj depresiji. Psihološkinja Alison Saton objašnjava da se radi o stanju blažeg intenziteta, koje se spolja često ne prepoznaje. Osobe koje pate od ovog oblika depresije uglavnom uspešno funkcionišu u svakodnevici – ustaju na vreme, odlaze na posao, održavaju kontakte sa ljudima. Ali, iznutra nose teret koji je često jednako težak kao kod ozbiljne depresije.
Vremenom, ove osobe razvijaju razne mehanizme za „preživljavanje“. Nauče da guraju dan po dan, skrivajući kako se zaista osećaju – kroz prekomerni rad, ugađanje drugima, pa čak i humor. Najveći izazov u prepoznavanju visoko funkcionalne depresije jeste to što mnogi ni ne prepoznaju kod sebe, a samim tim ne traže pomoć. Zbog toga je teško utvrditi koliko je zapravo česta, kaže Saton.
Ukoliko se ne leči, visoko funkcionalna depresija može prerasti u ozbiljnije probleme – hroničnu iscrpljenost, poremećaj sna, zavisnosti, pa čak i klasičnu depresiju. Osim toga, vremenom dolazi i do problema u emotivnim odnosima jer osoba stalno potiskuje svoja prava osećanja.
Prvi korak ka oporavku je otvoren razgovor, bilo sa psihologom, bilo sa nekim kome osoba zaista veruje. „Bez podrške, depresija vremenom postaje nepodnošljiva. Simptomi se pojačavaju i često vode do sagorevanja, koje je posledica dugotrajne emocionalne iscrpljenosti“, upozorava psihološkinja.
Evo nekoliko suptilnih znakova visoko funkcionalne depresije koje je važno prepoznati na vreme. Prvi znak je stalni umor i nedostatak energije. Ako primetite da vam je draga osoba stalno umorna, povučena ili izbegava ljude, pokušajte nežno da razgovarate. Ne morate odmah započeti dubok razgovor – možete početi pitanjem poput: „Kako spavaš ovih dana?“ ili „Deluješ umorno, šta se dešava?“
Drugi znak su promene u izgledu. Ponekad ljudi jednostavno ne izgledaju kao ranije – neuredna kosa, ista odeća danima, izostanak lične higijene. Nije uvek lako uočiti promenu, ali ako vam nešto „ne štima“, obratite pažnju. Budite obazrivi – ne govorite direktno da neko izgleda umorno. Umesto toga, predložite nešto prijatno: zajedničku kafu, šetnju ili odlazak u prirodu. Na taj način stvarate siguran prostor gde se osoba može lakše otvoriti.
Treći znak je negativan pogled na svet. Stalne pesimistične misli, rečenice poput „Nema smisla“, „Ništa neće biti bolje“ ili „Zašto bih se trudio?“ mogu biti alarm. Mnogi svoje osećaje izražavaju kroz šalu na sopstveni račun ili umanjivanje sopstvene vrednosti. Takve izjave se lako mogu protumačiti kao deo nečije ličnosti, naročito ako traju godinama. Ipak, važno je reagovati s razumevanjem, a ne sa „lažnom pozitivnošću“. Umesto da kažete: „Ma, biće bolje“, pokušajte s: „Šta se dogodilo da se tako osećaš?“
Četvrti znak su razdražljivost i promenljivo raspoloženje. Povećana napetost, česte promene raspoloženja ili iznenadne reakcije mogu biti znak emocionalne preopterećenosti. Osoba može lako planuti ili postati preosetljiva, a da to nije „loš dan“ već znak da se nešto dublje dešava. U takvim situacijama, važno je ne reagovati defanzivno. Umesto toga, pitajte s empatijom: „Da li ti je danas težak dan?“ Takav pristup može smanjiti tenziju i otvoriti prostor za iskren razgovor.
Visoko funkcionalna depresija može biti tiha, nevidljiva, ali jednako teška kao i svaka druga. Ljudi koji kroz nju prolaze često deluju kao da im ništa ne fali – ali u sebi vode borbu. Ako primetite ove znake kod nekog bliskog, budite nežni, strpljivi i ponudite podršku. Ponekad jedan iskren razgovor može biti prvi korak ka ozdravljenju.
