Skolioza je stanje koje karakteriše krivljenje kičme u stranu. Ova deformacija može da se javi u jednom delu kičmenog stuba ili u oba. Kifoza, s druge strane, predstavlja zakrivljenje kičme unazad, često praćeno povećanom lordozom. Fizioterapeut Miloš Radojičić, u razgovoru za Euronews Srbija, objašnjava kako nastaju ovi deformiteti, koja je uloga vežbi u prevenciji krive kičme i kako prepoznati simptome kod dece.
Prvi znakovi deformiteta, kako navodi Radojičić, su zatvorena ramena. Važno je razlikovati strukturalnu skoliozu, koja podrazumeva promene na koštanim segmentima (pršljenovima), od posturalne skolioze, koja se javlja kada deca, prelaskom u školu, počnu da sede u klupama i smanje fizičku aktivnost. Radojičić naglašava da deca nisu navikla na dugotrajno sedenje, što može dovesti do kifotičnog držanja. Iako to ne znači da dete nužno ima kifozu, važno je raditi na ispravljanju držanja pre nego što dođe do koštanih deformacija.
Fizioterapeut ističe da je ključno da deca posete stručnjaka koji će im preporučiti adekvatne vežbe. Postoje mnoge vežbe dostupne na internetu, ali Radojičić upozorava da su mnoge od njih pogrešne. Skolioza se najčešće javlja kod dece između desete i petnaeste godine, a i kifoze su prisutne u tom uzrastu. U tom periodu, posebno kod devojčica, dolazi do intenzivnog rasta koji može predstavljati rizik za razvoj skolioze. Prvi znaci skolioze uključuju podignut kuk ili rame, dok su simptomi kifoze uvijena ramena, naglašena lordoza, i poteškoće sa sedenjem.
Jedno od najvažnijih pitanja je uzrok skolioze, koji, prema Radojičiću, nije u potpunosti poznat. On napominje da težak školski ranac ne može biti uzrok skolioze, ali da je rana dijagnostika izuzetno važna. Posebnu pažnju treba posvetiti devojčicama u periodu od šest meseci do godinu dana pre prvog menstrualnog ciklusa, kao i dve godine nakon toga, jer je to vreme kada dolazi do naglog rasta i mogućnosti progresije skolioze.
U tom kritičnom periodu, skolioza može naglo napredovati, ali je istovremeno to period kada se deformitet može najviše ispraviti. Radojičić upozorava da, ako se u tom intervalu ne preduzmu mere, progresivne skolioze mogu dovesti do operacije. Preporučuje se da se vežbe rade što više i što duže dok traje period rasta, kao i da se bavljenje sportom smatra veoma važnim.
Ipak, neki sportovi se ne preporučuju kod skolioze. Radojičić naglašava da plivanje nije preporučljivo, a savetuje sportove koji uključuju rad na tlu. Kroz fizičku aktivnost i pravilno vežbanje, deca mogu smanjiti rizik od razvijanja ozbiljnijih deformiteta kičme.
U zaključku, skolioza i kifoza su sve prisutniji problemi kod dece, posebno u školskom uzrastu. Prvi simptomi mogu biti suptilni, ali je važno reagovati na vreme i potražiti stručnu pomoć. Fizioterapeut Miloš Radojičić naglašava važnost pravilnog držanja, vežbanja i sportskih aktivnosti u prevenciji ovih deformiteta. Rano prepoznavanje i intervencija mogu značajno uticati na kvalitet života i zdravlje dece.
