Gradski zavod za javno zdravlje je najavio da će sutra biti obeležen Svetski dan sepse, s ciljem da se poveća svest o ovom ozbiljnom i često smrtonosnom zdravstvenom stanju. Sepsa je medicinska hitnost koja nastaje kao odgovor organizma na infekciju, a može imati katastrofalne posledice po zdravlje pojedinca. Kada se infekcija pogorša, može doći do oštećenja sopstvenih tkiva i organa, a u najtežim slučajevima, do septičnog šoka, otkazivanja organa, pa čak i smrti.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, sepsa uzrokuje oko 11 miliona smrtnih slučajeva godišnje širom sveta. Ovaj podatak ukazuje na to koliko je važno rano prepoznavanje i pravovremeno lečenje sepse, jer bi to moglo spasiti milione života. Globalni savez za sepsu takođe naglašava da sepsa odgovara za jedan od pet smrtnih slučajeva na globalnom nivou, ali uprkos tome, ostaje nedovoljno prepoznata i ne dobija dovoljno prioriteta u okviru javnog zdravlja.
Sepsa se često javlja kod najosetljivijih grupa, kao što su deca mlađa od pet godina, novorođenčad, trudnice, starije osobe i osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom. Većina smrtnih slučajeva uzrokovanih sepsom može se sprečiti, što dodatno naglašava potrebu za jačanjem zdravstvenih sistema i implementacijom jasnih protokola za prepoznavanje i lečenje sepse. Nažalost, veoma mali broj zemalja ima razvijene i usvojene protokole koji se odnose na sepsu, što predstavlja ozbiljan problem.
U cilju prevencije sepse, potrebno je preduzeti hitne korake. Prvo, važno je finansirati nacionalne planove za sepsu i razviti protokole koji će pomoći zdravstvenim radnicima da prepoznaju i reaguju na sepsu. Edukacija zdravstvenih radnika je ključna, kao i ulaganje u dijagnostiku i nadzor sepse. Povećanje svesti o sepsi kako među zdravstvenim radnicima, tako i među širim stanovništvom, može značajno doprineti ranijem prepoznavanju simptoma i bržem lečenju.
Sepsa može nastati kao posledica različitih infekcija, uključujući bakterijske, viralne i gljivične. Simptomi sepse su često nespecifični, ali mogu uključivati slabost, gubitak apetita, groznicu, konfuziju, pospanost, žeđ, otežano ili ubrzano disanje, ubrzan srčani rad, nizak krvni pritisak i smanjeno mokrenje, uz prisutnost moguće ili dokazane infekcije. Ako osoba pokazuje većinu ovih simptoma, hitna medicinska pomoć je neophodna, a dijagnozu može postaviti samo lekar.
U svetu gde se suočavamo sa različitim zdravstvenim izazovima, sepsa ostaje jedan od najhitnijih problema koji zahteva pažnju. Osnaživanje zdravstvenih sistema, edukacija zdravstvenih radnika, kao i kreiranje jasnih i sveobuhvatnih protokola za prepoznavanje i lečenje sepse su ključni koraci ka smanjenju smrtnosti uzrokovane ovim stanjem. Pored toga, uključivanje sepse u planove za pripremu za pandemije i vanredne situacije može dodatno povećati otpornost zdravstvenih sistema.
Obeležavanje Svetskog dana sepse predstavlja priliku da se skrene pažnja na ovaj važan problem i da se pokaže koliko je važno da se svi uključimo u borbu protiv sepse. Rano prepoznavanje, pravovremeno lečenje i prevencija su ključni faktori u smanjenju broja smrtnih slučajeva i poboljšanju zdravstvenih ishoda za sve. Ulaganjem u edukaciju i svest o sepsi, možemo stvoriti sigurnije okruženje za sve, posebno za najugroženije grupe.
