Granice su ključan deo očuvanja našeg mentalnog zdravlja i ličnog prostora. Tokom pandemije, mnogi su se suočili sa izazovima koji su pokazali koliko su granice važne, posebno kada su se svi aspekti života preselili u jedno okruženje. U takvim situacijama, sposobnost da kažemo „ne“ i postavimo sopstvene prioritete postala je od suštinskog značaja.
Stručnjaci za mentalno zdravlje naglašavaju da su granice definicija ponašanja koje smo spremni da prihvatimo, a koje više ne želimo da toleriramo. Terapeut Keti Morton ističe da granice čuvaju našu autentičnost i pomažu nam da se zaštitimo od neugodnosti i neprihvatljivih situacija. Postavljanje granica može biti teško, ali je ključno za održavanje zdravih odnosa i mentalnog mira.
Prvi korak u postavljanju granica je prepoznavanje trenutaka kada su nam potrebne. Naše telo često šalje signale kada se osećamo nelagodno ili preopterećeno. Na primer, ako se osećate iscrpljeno nakon razgovora s nekim, to je znak da bi trebalo da razmislite o svojim granicama. Emocionalni tragovi koje ostavljaju određene situacije mogu poslužiti kao vodič za postavljanje granica.
Postoji nekoliko vrsta granica koje treba poznavati: mentalne i emocionalne, fizičke, vremenske i energetske. Mentalne i emocionalne granice se odnose na to s kim delimo svoje misli i osećanja, dok fizičke granice definišu lični prostor i dozvoljen fizički kontakt. Vremenske i energetske granice, poznate i kao „resursne“ granice, određuju kako koristimo svoje vreme i kada nam je potrebna pauza.
Postavljanje granica zahteva promišljanje i planiranje. Pre nego što započnete teške razgovore, razmislite o tome šta želite da postignete i koje poruke želite da prenesete. Izbor pravog trenutka za razgovor je takođe važan – ne bi trebalo da razgovarate kada su emocije uzburkane. Stručnjaci preporučuju da započnete razgovor s nečim pozitivnim, kako biste omekšali ton i lakše preneli svoje potrebe.
Granice ne bi trebale biti način da pokušate da promenite drugu osobu, već da definišete kako ćete se vi ponašati. Na primer, možete reći: „Ne želim da komentarišemo moje navike u ishrani. Ako to ponovo bude tema, napustiću razgovor.“ Važno je biti smiren i jasan u komunikaciji.
Takođe, budite blagi prema sebi tokom ovog procesa. Postavljanje granica može izazvati osećaj krivice, naročito ako nikada niste učili kako to da radite. Imajte na umu da će biti potrebno vreme da se prilagodite novim granicama i da će možda biti potrebno više puta podsećati druge na njih.
Kompromis je deo svakog odnosa, pa je važno razgovarati o potrebama i usklađivati se, posebno kada delite prostor s drugima. Granice važe i na daljinu, što znači da možete postaviti granice čak i tokom razgovora putem telefona ili video poziva.
Kako se životne okolnosti menjaju, tako se i naše potrebe i granice menjaju. Granice nisu statične; one su dinamične i treba ih prilagoditi kako bi se očuvala mentalna stabilnost i briga o sebi. Na kraju, granice su vrata koja sami otvaramo i zatvaramo, a njihovo postavljanje je važan korak ka unapređenju vlastitog mentalnog zdravlja i kvalitetnog života.
