Mikroplastika je postala sveprisutna opasnost koja utiče na ljudsko zdravlje, a istraživanja pokazuju da su male čestice plastike pronađene u različitim organima ljudskog tela, uključujući pluća, jetru, bubrege, pa čak i reproduktivne organe. Svetlana Stanišić, ekspertkinja za fizičku hemiju životne sredine, ističe da se problemi povezani s mikroplastikom sve više prepoznaju zahvaljujući novim istraživanjima koja ispituju njen uticaj na ljudski organizam.
Mikroplastika se formira od plastičnih materijala koji se troše ili raspadaju u prirodnim uslovima. Ove sitne čestice dospevaju u organizam putem hrane, pića i udisanja vazduha. Autopsije su pokazale da su čestice plastike pronađene u svim organima tela, uključujući mozak i jetru. Stanišić navodi da su primećene čestice plastike u trombima, što može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti, kao i u placenti i semenoj tečnosti.
Uticaj mikroplastike na reproduktivno zdravlje je posebno zabrinjavajući. Čestice plastike mogu direktno uticati na reproduktivne organe, ali takođe sadrže hemikalije koje deluju kao endokrini disruptori, remeteći hormonski balans u telu. Ovi aditivi, koji čine značajan deo plastike, mogu biti povezani s povećanim rizikom od raznih bolesti, uključujući karcinom, posebno hormonski zavisnih vrsta poput raka dojke.
Ono što dodatno zabrinjava jeste da plastika u ljudskom organizmu kontinuirano oslobađa opasne hemikalije, uključujući kancerogene, što se naziva „efektom trojanskog konja“. Stanišić upozorava da će buduće generacije biti još više pogođene ovim problemom, jer su mlađe generacije, uključujući fetuse, već izložene plastikama i hemijskim jedinjenjima.
Iako je teško potpuno izbeći plastiku u svakodnevnom životu, postoje načini da se smanji izloženost mikroplastici. Stanišić savetuje da se izbegava korišćenje plastike za jednokratnu upotrebu, a posebno je važno ne zagrevati hranu u plastičnim posudama u mikrotalasnoj rerni. Takođe, preporučuje se smanjenje potrošnje plastičnih proizvoda, poput flaša, slamčica i konzerava koje sadrže hemikalije.
Na primer, u Srbiji se svakodnevno isporučuje oko 60.000 paketa putem aplikacija, što generiše ogromnu količinu plastične ambalaže koja završi u prirodi. Promenom životnih navika možemo pozitivno uticati na svoje zdravlje i životnu sredinu. Stanišić naglašava važnost razumevanja šireg konteksta zdravlja i uticaja različitih faktora, kao što su zagađenje vazduha ili pušenje.
U zaključku, mikroplastika je izazov sa kojim se suočavamo u savremenom društvu. Iako je njeno potpuno izbegavanje gotovo nemoguće, svaka promena u našim navikama može doprineti smanjenju izloženosti i zaštiti zdravlja. Edukacija i svest o ovom problemu ključni su za očuvanje zdravlja naših generacija i budućih naraštaja.
