Sedenje po nekoliko sati svakodnevno može imati negativne posledice po zdravlje, ali novo istraživanje švedskih naučnika sa Instituta Karolinska sugeriše da mentalno aktivne aktivnosti, poput pletenja ili rešavanja slagalica, mogu umanjiti neke od ovih negativnih efekata. U isto vreme, pasivno korišćenje tehnologije, kao što je gledanje TV-a ili listanje društvenih mreža, može povećati rizik od demencije.
Istraživanje je obuhvatilo 20.811 odraslih Šveđana, pretežno žena u rasponu od 35 do 64 godine. Učesnici su anketirani o svojoj nedeljnoj fizičkoj aktivnosti i vremenu provedenom u mentalno aktivnom ili pasivnom sedenju. Prva anketa je sprovedena 1997. godine, a učesnici su ponovo praćeni 19 godina kasnije kako bi se procenio rizik od demencije.
Sedentarno ponašanje, koje uključuje duže sedenje i ležanje, povezano je sa višim rizikom od demencije, kao i sa faktorima kao što su visok krvni pritisak, bolesti srca, dijabetes i gojaznost. Mats Halgren, glavni istraživač, naglašava da aktivnost mozga igra ključnu ulogu u zaštiti od ovih oštećenja. „Mozak funkcioniše poput mišića“, rekao je Halgren. Neaktivno korišćenje mozga tokom dužih perioda može negativno uticati na memoriju i sposobnost učenja.
U anketi, mentalno aktivno sedenje obuhvatilo je kancelarijski rad, sastanke, kao i kreativne aktivnosti poput pletenja i šivenja. Nasuprot tome, gledanje televizije ili slušanje muzike dok se sedi na računaru smatrano je mentalno pasivnim ponašanjem. Rezultati studije, objavljene u „American Journal of Preventive Medicine“, pokazali su da su učesnici koji su više vremena provodili u mentalno pasivnom sedenju imali znatno veći rizik od razvoja demencije.
Korišćenjem statističkog modela, istraživači su utvrdili da dodavanje jednog sata mentalno aktivnog ponašanja smanjuje rizik od demencije za četiri odsto, dok zamena jednog sata mentalno pasivnog ponašanja aktivnim smanjuje rizik za sedam procenata. Kombinacija fizičke aktivnosti, kao što je hodanje, sa mentalno aktivnim ponašanjem može smanjiti rizik od demencije za čak 11 procenata.
Iako su rezultati istraživanja značajni, postoje određena ograničenja. Prva anketa je sprovedena pre skoro tri decenije, kada su moderni uređaji kao što su pametni telefoni i društvene mreže bili nepoznanica. Prethodna istraživanja su pokazala da stariji ljudi mogu imati koristi od korišćenja telefona, ali uticaj ovih tehnologija na mlađe generacije ostaje nejasan.
Pošto se studija oslanja na samoprijavljivanje, istraživači ne mogu sa sigurnošću tvrditi da mentalno pasivne aktivnosti povećavaju rizik od demencije ili da ljudi sa većim rizikom od demencije više praktikuju pasivne aktivnosti. Halgren napominje da su trendovi koji utiču na demenciju fundamentalno isti danas kao i pre 30 godina.
Njegov savet za smanjenje rizika od demencije je jednostavan: smanjite vreme provedeno u sedenju i više se krećite. Fizička aktivnost, u kombinaciji sa mentalno stimulativnim aktivnostima, može značajno doprineti očuvanju mentalnog zdravlja i smanjenju rizika od demencije. U svetu gde tehnologija postaje sve prisutnija, važno je pronaći ravnotežu između digitalnog i aktivnog načina života kako bismo očuvali naše zdravlje i funkcije mozga.
