Postojanje lažnog meda predstavlja ozbiljan problem za pčelare i potrošače, obarajući cene pravog meda i ugrožavajući kvalitet proizvoda na tržištu. Ljiljana Ivanjac, načelnica Odeljenja veterinarske inspekcije u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede, ističe da je tema lažnog meda uvek aktuelna, ne samo u Srbiji, već i širom sveta. Klimatske promene i smanjenje broja pčela i medonosnih biljaka dodatno otežavaju situaciju.
Ivanjac naglašava da su u poslednjih deset godina sprovedena istraživanja i uzorkovanja meda domaćih i uvezenih proizvođača. Rezultati su često pokazivali razlike u kvalitetu, s mnogim uzorcima koji su sadržavali dodatke koji ne bi trebali da budu prisutni, kao što su šećeri iz kukuruznog sirupa ili pirinča. Ovi dodaci ne samo da umanjuju kvalitet meda, već i predstavljaju prevaru prema potrošačima.
Metode falsifikovanja meda postaju sve sofisticiranije, što otežava laboratorijama da precizno odrede autentičnost meda. Ivanjac objašnjava da je teško doći do tačnih rezultata koji bi potvrdili da med nije originalan, jer prevaranti postaju sve veštiji u svojim tehnikama. U slučaju da analize iz dve različite laboratorije pokažu odstupanja, može se govoriti o obmani.
Zakonodavstvo Srbije dozvoljava korišćenje stranih laboratorija za analize, što može povećati preciznost u identifikaciji lažnog meda. Veterinarska inspekcija planira redovne kontrole kvaliteta meda, a akcije su zakazane za mart i april, kao i još jedna tokom jeseni nakon završetka berbi. Iako postoji mali broj veterinarskih inspektora u odnosu na broj objekata, Ivanjac obezbeđuje da su inspektori ravnomerno raspoređeni po okruzima Srbije, kako bi se očuvala bezbednost hrane na tržištu.
Zbog sve prisutnijeg problema lažnog meda, važno je da potrošači budu svesni razlika između pravog i lažnog meda, kao i da traže sertifikate i dokaze o kvalitetu proizvoda koji kupuju. U borbi protiv falsifikovanja, pčelari i inspekcija moraju raditi zajedno kako bi očuvali ovu dragocenu resurs i obezbedili kvalitetan med za potrošače.
