Ovih dana, društvene mreže i mediji preplavljeni su sadržajima kratkog formata, koji imaju za cilj da brzo privuku pažnju savremenih korisnika. Kratki video snimci, kao što su TikTok objave, Instagram Story-ji, Reels-i i YouTube Shorts-i, dizajnirani su tako da omogućavaju beskrajno skrolovanje, često bez svesti korisnika o tome koliko dugo provode gledajući ih. Ova forma zabave postaje sve prisutnija, ali sa njom dolaze i ozbiljna upozorenja stručnjaka.
Tokom 2024. godine, izraz „brain rot“ („trulež mozga“) proglašen je za reč godine prema Oxford University Press-u. Ovaj termin, popularizovan među generacijom Z, opisuje mentalnu maglu i kognitivni pad koji se javlja usled beskrajnog skrolovanja kroz kratke sadržaje. Stručnjaci upozoravaju da ova navika, često nazvana „puko ubijanje vremena“, može značajno promeniti način funkcionisanja našeg mozga. Istraživanja pokazuju da ova vrsta konzumacije slabi koncentraciju, pogoršava pamćenje i utiče na donošenje odluka. Čak se navodi da može biti štetna kao i umerena konzumacija alkohola.
Neurofiziolog Dragan Hrnčić za Euronews Srbija objašnjava da postoje brojni dokazi o štetnim efektima gledanja kratkih video sadržaja. Ovi sadržaji aktiviraju sistem nagrađivanja u mozgu, što dovodi do prekomerne proizvodnje dopamina. Kako se korisnici sve više izlažu ovim sadržajima, tako stiču zavisnost od njih, jer doživljavaju sve veću potrebu za novim i uzbudljivim sadržajem. Ovi kratki videi najčešće su površni i ne zahtevaju nikakav intelektualni napor, što otežava fokusiranje na složenije i zahtevnije zadatke.
Povećana konzumacija kratkih video sadržaja dovodi do smanjenja tenaciteta pažnje, što ima dalekosežne posledice po različite aspekte života, uključujući učenje, koncentraciju i donošenje odluka. Istraživanja pokazuju promene u delovima mozga odgovornim za emocionalno stanje i donošenje odluka, što može dovesti do mentalnih problema kao što su anksioznost i depresija, posebno kod mladih.
Najveći konzumenti ovih sadržaja su adolescenti i mladi, a sadržaji su često prilagođeni njihovim potrebama i interesovanjima. U videima se obično prikazuju samo najbolje strane života, često uz pomoć filtera koji dodatno ulepšavaju stvarnost, što može dovesti do poređenja sa sopstvenim životom i stvoriti osećaj nezadovoljstva.
Za mlađu decu, situacija je još ozbiljnija, jer je njihov mozak u razvoju i prekomerna konzumacija ovakvih sadržaja može negativno uticati na njihov razvoj. Dragan Hrnčić naglašava važnost zaštite dece od prekomernog izlaganja ovim sadržajima.
Jedan od predloga za smanjenje uticaja kratkih video sadržaja je izbegavanje njihove konzumacije pred spavanje. Drugi korak bi bio ograničavanje vremena provedenog u skrolovanju, preporučuje se smanjenje za 30%. Iako je teško potpuno eliminisati ovu naviku, moguće je smanjiti je i uvesti mentalno zahtevnije aktivnosti koje su važnije za razvoj dece i mladih.
Na kraju, važno je da se postavi ravnoteža između zabave i mentalnog zdravlja. Dok su kratki video sadržaji zabavni i mogu pružiti trenutnu satisfakciju, ključ je u svesti o njihovom uticaju na naš mozak i emocije. Edukacija o zdravim navikama korišćenja društvenih mreža može pomoći da se izbegnu potencijalni negativni efekti i stvori zdraviji odnos prema tehnologiji.
