Sergio Alfieri, sef abdominalne onkološke hirurgije u bolnici „Gemelli“, gde je papa Franja proveo vreme tokom svog nedavnog lečenja, otkrio je detalje o poslednjim danima života poglavara Rimokatoličke crkve. U intervjuu za „Corriere della Sera“, dr Alfieri je podelio svoja sećanja na razgovor sa papom na Veliku subotu, kada mu je papa rekao da se oseća dobro i da je ponovo počeo da radi. Dogovorili su se da se sastanu u ponedeljak.
Iako su lekari preporučili papi 60 dana oporavka nakon izlaska iz bolnice, dr Alfieri je istakao da nije savjetovao papi da prestane sa radom. „On je papa, i povratak na posao je deo njegove terapije,“ rekao je on. Činilo se da papa oseća potrebu da završi određene stvari pre nego što umre, što je potvrdio i dr Alfieri.
U ponedeljak ujutro, dr Alfieri je primio poziv od papinog ličnog asistenta Masimiliana Strapetija, koji mu je javio da je papa veoma bolestan i da se mora vratiti u bolnicu. Ubrzo nakon toga, dr Alfieri je stigao u Dom svete Marte, gde je papa bio smešten. Kada je ušao u sobu, primetio je da papa nije reagovao na nadražaje, i shvatio je da je bio u komi. „Bila je očigledno beskorisna hospitalizacija u tom trenutku,“ naglasio je dr Alfieri, objašnjavajući da bi transport mogao biti opasan po život.
Nakon što je papa preminuo, dr Alfieri i osoblje su se okupili i zajedno sa kardinalom Parolinom izgovorili krunicu. „Osetio sam se privilegovano što sam bio tu,“ rekao je dr Alfieri, dodajući da je tom prilikom papu dotakao kao poslednje oproštajno gesto.
Doktor je podelio da su lekari bili zabrinuti tokom papinog boravka u bolnici i sumnjali da će se oporaviti, ali je papa Franja iznenadio sve svojom snagom volje. „Znali smo da želi da dođe kući i da bude papa do poslednjeg trena,“ rekao je dr Alfieri.
Papa Franja preminuo je 21. aprila, u 89. godini života, a direktor Uprave za zdravlje i higijenu Vatikana, Andrea Arkanđeli, saopštio je da je uzrok smrti bio moždani udar i srčana insuficijencija. Sahrana će se održati 26. aprila.
Otvoren kovčeg sa papinim telom trenutno je izložen u bazilici Svetog Petra, a desetine hiljada vernika dolaze da mu odaju poslednju počast. Zbog velikog interesovanja, Vatikan je odlučio da bazilika ostane otvorena tokom cele noći, a jedino je jutros bila zatvorena na sat vremena radi čišćenja.
Više od 20.000 ljudi prošlo je pored papinog tela u prvih osam i po sati od početka javnog odavanja pošte. Ova brojka svedoči o velikom poštovanju i ljubavi koju su vernici gajili prema papi Franji tokom njegovog pontifikata. Njegova smrt ostavlja dubok trag ne samo unutar Rimokatoličke crkve, već i šire, jer je bio poznat po svom zalaganju za mir, pravdu i brigu za ugrožene.
Dr Alfieri je istakao da je papa bio svestran lider koji je želeo da ostavi nasleđe koje će inspirisati buduće generacije. Njegova posvećenost služenju ljudima i hrabrost u suočavanju s vlastitim zdravstvenim izazovima ostaviće trajni utisak na svet. U vremenu kada su mnogi sumnjali u njegovu snagu, papa Franja je pokazao izvanrednu otpornost, nastavljajući da služi do poslednjih trenutaka svog života.
U ovom trenutku, sa papinim telom izloženim na poslednjem počivanju, svet se seća njegovih reči i dela, i nadamo se da će njegovo nasleđe živeti kroz sve one koji su inspirisani njegovim vođstvom.
